Усвојене измене Закона о јавном информисању

14.35 - Посланици су са 158 гласова усвојили измене Закона о јавном информисању. 

14.20 - Завршена расправа о амандманима на измене Закона. 

10.02 - Посланици почели расправу о амандманима.

У расправи у Скупштини Србије о амадманима на измене Закона о јавном информисању и медијима, посланици опозиције изразили су бојазан да ће националне мањине остати без могућности да буду информисане на својим језицима, док је посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић затражио да се приватизација медија одложи за годину дана како би се припремио тај процес.

На измене Закона о јавном информисању и медијима поднето је 35 амандмана. Влада Србије и Одбор за културу и информисање нису прихватили ниједан амандман, док је у расправи министар културе и информисања Иван Тасовац прихватио један технички амандман СДС-а.

Посланица ДС-а и председница Одбора за културу и информисање Весна Марјановић рекла је да није суштина само да се приватизују медији, да "оду на добош и да се добије најбоља цена", наводећи да медији нису само роба, већ јавно добро без обзира на то ко ће бити њихов власник.

Према њеним речима, ДС тражи да се пропише обавеза одржавања удела информативног, научног, културног, дечијег, забавног и спортског садржаја у складу са програмском шемом која је важила у периоду од 24 месеца пре ступања на снагу закона.

Марјановић каже да је важно да се Савет за штампу, који је независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних медија и новинских агенција и професионалне новинаре, укључи у процес контроле испуњавања тих услова када је реч о штампаним медијима.

Министар Тасовац рекао је да је предвиђено да се обавеза одржавања програмског садржаја односи на програмску шему у претходних 12 месеци, похвалио је удео Савета за штампу у доношењу закона, али и навео да ни у Статуту тог Савета није предвиђено оно што амандманом тражи ДС.

Наводећи да се под "сумњивим околностима" обавља приватизација појединих медија, посланик ДС-а Балша Божовић је рекао да неки медији злоупотребљавају само сазнање да ће бити приватизовани, наводећи да је Студио Б већ почео да мења уређивачку политику чиме се, оценио је, "снижава" цена тог медија.

Посланик Нове странке Зоран Живковић рекао је да нема оправдања да се продужи рок за спровођење закона и да не постоји никакав разлог који може да увери да је то потребно, наводећи да влада опструишсе примену закона.

Живковићев страначки колега Владимир Павићевић рекао је да министар Тасовац предлаже да парламент бира између владавине права и жеље владе да се продужи рок за приватизацију медија.

Посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић навео је да се припрема "тајкунизација медија", да је помињана једна медијска кућа која значи актуелној власти, док ће, наводи, остали медији бити угашени.

Одбор није прихватио ниједан амандман

Одбор Скупштине Србије за културу и информисање није прихватио ниједан од 35 амандмана поднетих на измене Закона о јавном информисању и медијима.

ДС је амандманом предложио да се забрана финансирања медија из јавних прихода од 1. јула не односи на медије код којих се процес приватизације наставља поделом бесплатних акција запосленима.

Та странка тражи да се они финансирају све до завршетка пререгистрације код Агенције за привредне регистре, а најкасније до 31. децембра 2015. године, подсећајући да тај поступак траје најмање 60 дана.

ДС је затражио и да се медији који емитују програм на најмање два језика не продају до 31. октобра а да се њихов капитал пренесе на национални савет на чијем језику се тај програм емитује.

Шефица посланика СПС-а Дијана Вукомановић поднела је амандман којим би се као рок за престанак важења Уредбе о Савезној јавној установи Радио Југославија одредио 31. октобар, уместо 31. јул, како је предвиђено изменама Закона о јавном информисању и медијима.

Са тим решењем су сагласни и посланици СДС-а и ДС-а, који су амандманима такође предложили тај датум, док је посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић мишљења да би тај рок требало да буде 31. децембар 2015. године.

Веселиновићев предлог је и да се за годину дана одложи рок за јавни позив за продају капитала медија, односно до 1. јула 2016. године, и да тек од тог датума треба забранити финансирање издавача медија из јавних прихода.

Предложио је и да Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг престане да важи даном закључења уговора о продаји, а најкасније 1. јула 2016. године, уместо 31. октобра ове године како је предвиђено изменама закона.

СДС предлаже да се забрана финансирања издавача медија за које није објављен позив за продају, уместо од 1. јула ове године, примењује од 1. октобра 2016. године.

Та странка тражи да се забрана финансирања из јавних средстава за оне медије који не нађу купца до 31. октобра примењује од 1. фебруара 2017. године, како би се до тада медији чије ће акције бити пренете на запослене консолидовали и успоставили ефикасне механизме управљања.

Посланици ЛСВ-а траже да се законом пропише да издавач медија, уколико је објављен јавни позив за његову приватизацију, може до 10. јула доставити образложени захтев надлежној агенцији за пренос акција без накнаде, тако да се његов целокупан капитал приватизује преносом акција запосленима.

ЛСВ објашњава да ће медији који су на време предали документацију тиме бити доведени у исти положај са медијима који то нису учинили, а чији се капитал приватизује на исти начин, преносом акција.

Посланици клуба СДА Санџака-Партија за демократско деловање предложили су прецизирање одредбе о континуитету медијских садржаја после приватизације, тражећи да Агенција за приватизацију и национални савети националних мањина контролишу испуњење уговорних обавеза купца о одржавању удела програмских садржаја од јавног интереса на језицима националних мањина.

Посланици Нове странке предложили су брисање свих чланова предложеног акта.