Страни медији о пресуди Међународног суда правде

Асошијетед прес (АП) оцењује да би пресуда могла да допринесе да две суседне земље оставе за собом дуготрајне анимозитете, преноси Танјуг.

Радио Дојче веле наводи да је данашњом одлуком суда "стављена тачка на 16 година дуг процес у којем су се Хрватска и Србија међусобно оптуживале за злочине почињене током грађанског рата после распада бивше Југославије 1991."

"Овом пресудом је окончан поступак о геноциду, који је трајао шкоро 16 година", преноси политички магазин Шпигл и подсећа да је у једном сличном поступку у вези са Босном и Херцеговином, МСП такође ослободио Србију.

Телевизија АРД објавила је да је МСП одбио тужбе и ослободио и Србију и Хрватску оптужби за геноцид. 

Агенције су известиле да је 17-члани судски панел оценио да су снаге обеју страна чиниле злочине, али да није почињен геноцид.

Ројтерс је истакао да су судије одбациле хрватску тужбу, с 15 гласова за и два против, а српску тужбу једногласно, што, како примећује британска агенција, значи да је чак и ад хок судија из Србије гласао против.

АП и Ројтерс су пренели и да је председник МСП Петр Томка позвао Београд и Загреб да заједно сарађују ради пружања одговарајуће репарације жртвама злочина, што ће, како је рекао, допринети учвршћивању мира и стабилности у региону.

Америчка агенција истиче да одлука МСП није била неочекивана, пошто ни Хашки трибунал никада није подигао ниједну оптужницу за геноцид на територији Хрватске или Србије.

Агенције су подсетиле и да је Хрватска 1999. године тужила Србију за геноцид у, како наводе, једном од најкрвавијих ратова који су потресли Балкан 1990-их година, на шта је Србија узвратила противтужбом 2010. године.

Франс прес (АФП) наводи је хрватска оптужница обухватала и Вуковар, одакле је протерано око 22.000 несрба, док се око 350 људи и даље воде као нестали.

Београд је, како преноси АФП, у контратужби теретио Хрватску за "Олују", током које је око 200.000 Срба било приморано да побегне из Хрватске.

После "Олује", проценат српског становништва у Хрватској спао је са 12 на четири одсто, наводи француска агенција.

АФП и Дојче веле подсећају и да је МСП од 1946. године, када је формиран, свега једном пресудио да је почињен геноцид, и то пресудом из 2007. године о геноциду у Сребреници.

"Геноцид је један од најтежих међународних злочина, али је такође и најтежи за доказивање", примећује француска агенција.

Би-Би-Си, на чијем је вебсајту извештај о изрицању пресуде била једна од главних вести, приметио је да су Србија и Хрватска протеклих година побољшале односе, али да је ослобађајућа пресуда пред Хашким трибуналом хрватском генералу Анти Готовини, који је командовао "Олујом" огорчила Београд.

Радио Слободна Европа (РСЕ) подсетио је да је пресуда МСП коначна и обавезујућа за све чланице УН.

РСЕ је, такође, навео да су тужба и контратужба, које су, према мишљењу стручњака, имале мале изгледе на успех, углавном биле карактерисане као "политикантске, од којих највеће користи имају махом стране адвокатске канцеларије, унајмљене за њихово подношење и аргументовање".

Државни службеници и правни заступници су, с друге стране, пребацивали у медијима одговорност с државе на појединце, који су наводно самовољно починили злочине, а не организовано као припадници војно-полицијских и паравојних формација под државном контролом, истиче РСЕ.