До Европске уније четири сценарија

Млади истраживачи Европског фонда за Балкан, углавном држављани земаља које се надају уласку у Европску унију, предвиђају четири сценарија за прикључење целог Балкана Унији.

Од обећања европских лидера с почетка 21. века да све земље по стандардној процедури ухвате воз за Брисел, преко стајања у ред са Турском, до евентуалног одустајања од проширења или великог балканског праска по коме би све земље Балкана ушле у ЕУ.

"То значи да ћемо можда имати две врсте земаља у региону, оне које могу да буду чланице ЕУ као Србија и Црна Гора, можда чак и Албанија, и оне које не могу или са великим тешкоћама БиХ, Македонија и такође Косово", каже Флоријан Бибер, професор источноевропских студија Универзитета у Грацу.

Европска унија суочена је са економском кризом и јачањем евроскептичних партија на изборима за Европски парламент, оних који се залажу за укидање евра или су велики противници емигрантске политке.

Зато није искључен ни неповољни сценарио Турске, која на придружење чека више од пола века. У бољем случају блокада би била привремена.

"То би наравно било јако болно за реформе у региону, не кажем да је то најреалнији сценарио, али морамо да будемо свесни да та опасност постоји", каже Бибер.

Постоји замор од проширења, али и гнев од чекања, нарочито када видимо да је комшији успело да се убаци.

"Онда ће бити друге земље разочаране да нису оне те које су ушле у ЕУ и онда то може да води не бих рекао и до сукоба, али бар до тензије у региону која не би било пожељна", рекао је Бибер.

Добра регионална сарадња могла би да предупреди такав исход, а и Бриселу би пријало да тако нешто види, сматрају истраживачи. Ако се бивши земљаци, а данашњи суседи ухвате у складно коло, брже ће стићи на циљ него ако свако одлучи да игра своју игру. Мотив је јак.

Ако сви уђу наћи ће се у сред Европске уније. А ако неко заостане и они који су ушли биће на периферији Уније.