Реформе прече од чланства у ЕУ

На референдуму о придруживању ЕУ, 41 одсто грађана Србије гласало би за, чиме је број оних који јасно подржавају евроинтеграције пао на најнижи ниво у последњих десет година, показује истраживање рађено у децембру прошле године за потребе канцеларије Владе за евроинтеграције.

На референдуму о уласку у ЕУ, 31 одсто грађана Србије био би против, а највећа промена је у проценту оних који су неодлучни или равнодушни када је реч о ЕУ.

Грађани, међутим, у убедљивој већини од чак 66 одсто подржавају реформске процесе у Србији, иако те процесе не повезују нужно са процесом евроинтеграција.

Такође, 62 одсто испитаних подржава решавање проблема у односима са Приштином и сматра да би те проблеме требало решавати без обзира на то што иста очекивања има и ЕУ.

Директор Канцеларије Владе Србије за евроинтеграције Милан Пајевић објашњава да је до промене расположења грађана дошло услед низа фактора, као што су ослобађајуће пресуде Хашког трибунала хрватским генералима и Рамушу Харадинају и отварање пунктова на административним прелазима ка Косову и Метохији.

"Ови подаци говоре да су грађани са једне стране осетљиви на све што доживљавају као политичке услове за чланство, као што је решавање наших односа са Приштином, али да са друге стране високо цене потребу да се свакодневни живот реформише на начин који подржавају европски прописи и пракса", изјавио је Пајевић новинарима на представљању резултата истраживања.

Подршка процесу евроинтеграција је иначе за шест месеци, будући да је претходно истраживање рађено у јуну прошле године, опала за осам одсто, док је број оних који су експлицитно против ЕУ порастао за шест одсто.

Међу онима који су против ЕУ, 14 одсто испитаних свој став објашњава утиском да би чланство Србији донело више штете него користи, 13 одсто се тако осећа због притисака и уцена које Србији долазе из ЕУ, 13 одсто је револтирано чињеницом да су неке од држава ЕУ учествовале у бомбардовању Србије, 11 одсто напросто не воли ЕУ, а девет одсто сматра да ће се у Србији ако уђе у ЕУ живети лошије.

Пајевић сматра да грађани, иако се њихов однос према ЕУ у последњих шест месеци унеколико променио, показују зрелост када је реч о поимању важности реформи, што треба да буде и путоказ Влади Србије да са реформским процесима настави.

Грађани, наиме, када је реч о реформама, сматрају да су кључне области у којима су оне потребне борба против корупције (45 одсто) и реформа правосуђа (22 одсто).

Стрмоглави пад евроентузијазма је, осим у овом истраживању, последњи пут уочен у септембру 2011. године, након посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Србији, када је за придружење ЕУ било 46 одсто грађана, а чак 37 одсто било експлицитно против евроинтеграција.