Монахиње живе у страху

Манастир Девич у дреничкој шуми од пре неколико дана, уместо Кфора, обезбеђује косовска полиција. Шест монахиња живи у страху јер, немају добра искуства са косовском полицијом, која није пронашла ниједног нападача на манастир или крадљивца манастирске имовине.

У протеклих 13 година, монахиње манастира Девич преживеле су много тога - затварали су их припадници ОВК а биле евакуисане током мартовског насиља 2004. године, када је манастир спаљен до темеља.

Данас, немају мира од лопова и других злонамерника. Са косовском полицијом, са којом не комуницирају, немају позитивна искуства.

"Знамо и раније како је било, јер када имамо проблем ми пријавимо полицији и полиција дође. Чим полиција оде, не прође ни пет минута проблем се наставља", каже игуманија Девича Анастасија.

Владика рашко-призренски Теодосије каже да су сестре врло збуњене и уплашене.

"Манастир још није у потпуности обновљен, тако да четири полицајца сигурно не могу заштити манастир и сестре се, у овом треутку, не могу осећати безбедно", сматра владика Теодосије.

По одласку, Кфора пре неколико дана, монахиње су одлучиле да капије манастира буду стално затворене, па они који желе да посете Девич морају да се најаве телефоном.

Монахиње манастира су почеле градњу зида, да би се, како кажу, осећале што сигурније. На источној страни манастира постоји пролаз без врата, који су контролисали војници Кфора. Њиховим одласком пролаз је остао потпуно необезбеђен.

Последњих година, Кфор је косовској полицији поверио на чување више православних цркава и манастира, и већих безбедносних проблема није било.

Владика рашко-призренски Теодосије, међутим, каже да се све те светиње налазе у другачијем окружењу, па се на њих не може гледати као манастир Девич.

На ризике којима је манастир Девич изложен, владика Теодосије указује и тиме што се у тај део Косова и Метохије, познат као Дреница, не усуђује да дође без пратње Еулекса.