Ekskluzivno iz Amerike: Filip Krajinović

Kada sam, u septembru ove godine, Filipa Krajinovića gledala na Otvorenom prvenstvu Amerike u Njujorku, nisam ni pomislila da ću srpsku zastavu sledeći put razapeti na teniskim terenima u malom južnjačkom gradu Noksvilu, u saveznoj američkoj državi Tenesi. Široj publici naizgled nevažan ATP čelindžer, čiji je nagradni fond 50 hiljada dolara, doneo je šesnaestogodišnjem Filipu najveći uspeh u karijeri - plasman u polufinale. U ekskluzivnom intervju za RTS, Filip Krajinović objašnjava uzroke poraza u meču sa Amerikancem Bobijem Rejnoldsom, govori o dosadašnjoj karijeri i planovima za budućnost.

U polufinalnom meču ATP čelindžera u Noksvilu, pri rezultatu 1:0 u setovima i 4:1 u drugom setu za Bobija Rejnoldsa, drugog nosioca turinira, predao si meč. Šta se dogodilo?

"Juče posle meča jako me je boleo prst na nozi. Ujutru kada sam ustao bilo je još gore i onda sam mislio da uopšte ne krenem. Međutim, trener je rekao probaj i ja sam probao, ali nije išlo. Tako da mi je žao što sam morao predati. Mislim da mi treba dva - tri dana odmora da to malo prođe i biću spreman za sledeću nedelju. Imam samo žulj na nozi koji jako boli" - izjavio je Filip Krajinović. 

Ipak, i plasman u polufinale ATP čelindžera je veliki uspeh. Da li si ti zadovoljan turinirom u Noksvilu?

"Jesam, zadovoljan sam. Prošao sam kvalifikacije. Dobio sam jako dobre igrače, na primer Kendrika koji je među prvih 100 tenisera. Ovo mi je najveći uspeh u karijeri i uvek će mi ostati u sećanju."

Tvoj trener, Nik Bolitijeri, je rekao da podsećaš na mladog Andrea Agasija. Neki kažu da imaš bolju tehniku nego što je imao Novak Đoković u tvojim godinama. Kako ti vidiš sebe?

"Mislim da su to ipak velike face. Ja moram još dosta, dosta da treniram, da radim, da bi se pokazao. Drago mi je ako tako pričaju o meni ali ja mislim da još puno treba da radim."

Da li se osećaš kao deo srpskog teniskog čuda?

"Pa, za sada imam najbolje rezulate, a za ostalo ... videćemo".

Sa pet godina si krenuo da igraš tenis u Vojvodini. Sa petnaest si došao u čuvenu tenisku akademiju Nika Bolitijerija. Kako izgleda put od Sombora do Floride?

"U Somboru sam trenirao sve do svoje petnaeste godine. Trenirao sam dosta sa tatom, sa stricom. Imao sam i dva sparing partnera. Posle toga su me pozvali da dođem na Akademiju i došao sam."

Kako izgleda ceo život posvetiti tenisu?

"Naporno je. Odričem se dosta, svega, izlazaka, noćnog života, svega. Ali dobro, nadam se da ću uspeti."

Da li ti smeta da sa šesnaest godina praktično nemaš privatni život?

"Ponekad. Kada mi drugari kažu: znaš kako je bilo sinoć dobro u gradu, a ja izgubio u prvom kolu negde... Ali dobro je, nadam se da će mi se jednog dana isplatiti."

Ko ti je uzor?

"Federer. Zato što volim kako igra. On mi se najviše sviđa."

Primetila sam da ti igraš veoma staloženo. Kako se jedan šesnaestogodišnjak tako dobro koncentriše?

"Dosta sam radio na tome. Imao sam jedan period da, kad izgubim prvi set, neću više da igram. Onda sam svake nedelje imao mentalnog trenera, koji mi je govrio svašta i uspeo je da me smiri."

Danas sam te videla prvi put da bacaš reket!

"Zato što sam bio besan. Nisam mogao da se krećem i onda mi je bilo žao. Vidim da imam šanse a ne mogu da se krećem. Morao je da ode jedan reket."

Znaš li da svi mediji u Srbiji pišu o tebi, kao i mnogi mediji u Americi. Kako ti prija popularnost?

"Ne obazirem se puno na to. Trudim se da se koncentrišem na tenis a ostalo će doći."

Koji su ti planovi za budućnost?

"Već sutra ujutru idem za Meksiko, dobio sam Vajld kartu za glavni turnir čelindžer. Posle toga idem nazad da treniram, da se spremam sledeću sezonu. U Srbiju dolazim za mesec dana, za Novu godinu i Božić" - izjavio je ekskluzivno za RTS Filip Krajinović. 

Jedan od Filipovih trenera, Kolulmbijac, Pablo Majorga, koji od marta prati Filipa na putovanjima, kaže da je mladi srspki teniser jedna od najvećih nada koje imaju u Akademiji na Floridi. On očekuje da Filip, koji trenutno zauzima 901. Mesto na ATP listi, brzo napreduje i bude među prvih deset.

Pored Majorge, Filipa je na svim mečevima turnira u Noksvilu pratila i grupa srpskih studenata sa Unverziteta Tenesi. Nisu propuštali da svaki njegov poen nagrade aplauzima i povicima "Bravo Filipe!" i "Napred Fićo!".

Glasnije navijanje "u srpskom stilu" uznemirilo je Filipove protivnike. Amerikanac Aleks Kuznjecov, koga je Filip pobedio u četvrtfinalu, ušao je u verbali sukob sa Filipovim navijačima i zaradio opomenu sudije kada im je pokazao srednji prst. Kuznjecovu je smetalo što su njegove greške praćene aplauzima protivnikovih navijača.

Sa druge strane, Filip nije propuštao da zahvali svojim navijačima. Posle prvog kvalifikacionog meča došao je na tribine da ih pozdravi, a u intervjuima za lokalne novine zahvaljivao im se na podršci. Zbog njih sada i Kolumbijac Majorga sa tribina više ne uzvikuje na engleskom "Go, Filip!" i "Keep working!" već na čistom srpskom "Ajde, Fićo!"