Ljudi, da se ne lažemo, od košarkaške sezone nema ništa

Na početku novog milenijuma, odnosno 2001. godine Evropa je imala dva klupska prvaka u košarci. Bili su to Makabi iz Tel Aviva, koji je osvojio tadašnju Fibinu Suproligu, ali i Kinder iz Bolonje, koji je bio prvi šampion novoosnovane Ulebove Evrolige. 

Devetnaest godina kasnije Evropa bi mogla da ostane bez šampiona, pošto je košarkaška sezona prekinuta sredinom marta usled pandemije koronavirusa.

Kako vreme odmiče, a situacija se u Evropi smiruje nedovoljnom brzinom, sve je realnije da košarkaška evrosezona bude trajno izgubljena.

Takmičenja u Evroligi i Evrokupu prekinuta su pre više od mesec dana, tačnije 12. marta.

Istoga dana, samo nešto ranije, loptu je u svojim takmičenjima zaustavila i Fiba, ali i gotovo sve domaće i regionalne košarkaške lige na kontinentu.

A par sati pre odluka evropskih košarkaških glavešina, nogu je, čini se, povukao komesar NBA lige Adam Silver, koji je nakon što je saznao da je Rudi Gober pozitivan na koronavirus momentalno suspendovao sezonu do daljeg.

Tako je, ukratko, nastao prekid košarkaškog života. Od tog trenutka se zapravo postavlja pitanje hoće li se, i ako hoće, kada će se sezona nastaviti?

Kako se koronavirus širio, a broj zaraženih i preminulih konstantno rastao, to je nagnalo neke lige da narodski rečeno "dignu ruke" od sezone, te da i zvanično okončaju takmičarsku godinu. Neke sa, a neke bez šampiona.

U Litvaniji je prvenstvo prekinuto, a titula data Žalgirisu. U Poljskoj je po istom principu za šampiona proglašena Zjelona Gora, a verovatno će za zelenim stolom titulu dobiti i atinski ”zeleni”, odnosno ekipa PAO-a.

Sa druge strane, VTB liga je sezonu prekinula bez pobednika, što je takođe slučaj u Italiji, Hrvatskoj, Sloveniji...

Odluke po ovom pitanju prolongirale su gotove sve jake lige - španska Endesa liga, prva liga Turske, francuska LNB Pro A liga, Bundesliga Nemačke, ali i "jadranska" tj. ABA liga.

Odlučna Fiba i neodlučna Evroliga

Međutim, znatno teže i komplikovanije odluke moraju da se donesu za međudržavna takmičenja, odnosno evro-kupovi.

Tu je pak prva presekla Fiba, koja je odlučila da se njeno najjače takmičenje, Košarkaška Liga šampiona završi na finalnom turniru sa osam ekipa i to pre početka nove sezone, najverovatnije u septembru.

Iako je često kritikovana zbog svojih odluka poslednjih godina, Fiba se u ovom slučaju mora pohvaliti, jer je pokazala odlučnost, hrabrost i viziju, koliko je to bilo moguće u ovim svima novim i nepoznatim okolnostima.

Uz to, ambiciozni generalni sekretar Fibe Andreas Zaglis nekoliko puta tokom ove situacije isticao je da je zdravlje igrača apsolutni prioritet, te da "ne bih slao igrače tamo gde ne bi slao svoju decu".

Istina, stoji tu kontraargument da nije logično da se sezona igrana sa jedinim "rosterom" završi sa drugačijim sastavima ekipa, jer će na jesen to bez dileme biti tako. Ali, ovde se očigledno biralo manje zlo, odnosno bolje dobiti šampiona u septembru nego nikada.

Sa druge strane, Evroliga i njen idejni vođa Đordi Bartomeu su se dugo "pravili mrtvi" i to nakon što su dugo forsirali "život na aparatima", odnosno igranje utakmica bez publike i po svaku cenu.

Setimo se gostovanja Real Madrida u praznom milanskom ”Forumu” nakon čega se od kovida 19 razboleo Amerikanac iz redova Madriđana Trej Tompkins, ili primoravanja turske Darušafake da meč odluke za plasman u četvrtfinale Evrokupa protiv Virtusa iz Bolonje odigra kao domaćin bez svojih navijača u našoj, beogradskoj Areni.

Osluškivali su u Barseloni šta kažu i rade Adam Silver i NBA liga, i onda, kao po nekom nepisanom pravilu, to kopirali sa par sati ili dana zakašnjenja, zaboravljajući da Evroliga nije, niti će ikada biti NBA, ni po finansijama niti po organizaciji. Zato je "kopi-pejstovanje" odluka koje stižu sa one strane Atlantika bespredmetno, čak i pogubno, jer neuporediva je evropska liga sa ligom gde se visina TV prava meri u milijardama dolara, svaki franšiza ima svoj avion za putovanja a dvorane uglavnom rasprodate.

Ipak, nakon razgovora sa predstavnicima evropskih medija, koji je vodio Bartomeu, Evroliga je u četvrtak konačno izašla sa konkretnim planom i konkretnom idejom za eventualni nastavak sezone.

Kao "Dan D" za odluku određen je 24. maj, a predviđa se da se nakon perioda neophodnog karantina i još neophodnijeg treninga evropske ekipe na teren vrate počev od 4. jula.

Evrokup bi se po tom planu igrao do 17. jula u vidu turnira sa osam učesnika u jednom gradu.

Isti je plan i za Evroligu (fajnal-ejt u jednom, naravno ne istom gradu), s tim što bi se prethodno odigrale utakmice preostalih šest kola regularnog dela.

Neposredno pre izlaska u javnost sa ovim planom, Evroliga je postigla dogovor sa Unijom igrača (ELPA) oko plata i ugovora, čija je glavna stavka da bi se trajanje ugovora igračima automatski produžilo sa 30.06. na 31.07.2020. godine.

Međutim, i pored ovog napora čelnika iz Barselone i timova učesnika, neizvesnost je i dalje velika.

Ona se pre svega bazira na zdravstvenom aspektu i realnoj nemogućnosti da se zdravstvena bezbednost garantuje pre svega igračima kao glavnim akterima (i to ne samo po pitanju koronavirusa, već i fizičkog i mentalnog zdravlja), ali i trenerima i pomoćnom, takođe veoma važnom osoblju. O iole pristojnoj formi ekipe nakon mesec i po dana života bez lopte je uzaludno i trošiti reči.

A kada se na to doda "međudržavno ukrštanje", odnosno neophodnost da se pronađe modalitet da sa timovi iz velikog broja evropskih zemlja, koje se na razlite načine i različitim merama bore protiv koronavirusa, nađu na jednom mestu i odigraju preostale mečeve, šanse za to drastično opadaju, ili kvota na to raste, kako vam je draže.

Ne sme se zanemariti ni vrlo bitan uticaj američkih košarkaša, kojih je puno u evropskim ekipa, a koji su velikom većinom na početku cele ove situacije otišli u svoju domovinu, koja je pak u međuvremenu postala najveće svetsko žarište obolevanja od kovida-19, sa najvećim brojem umrlih.

Baš zato je teško očekivati da se oni bez problema i kao da je sve normalno pojave u sastavu svojih klubova za te planirane utakmice, usled svih zdravstvenih i putnih ograničenja koje su i dalje na snazi. I ko zna do kada će biti.

A s obzirom da je sam Bartomeu u već pomenutom razgovoru sa novinarima jasno poručio da utakmica neće biti u avgustu ili septembru, niti će se ova sezona završavati uoči ili u kombinaciji sa početkom nove sezone 2020/21, nameće se zaključak da završetak na terenu ipak malo verovatan.

Konačnu odluku Evrolige ”kao ozeb’o sunce” čekaju i klubovi ABA lige, koja (ako se nešto ne promeni, a nije neverovatno) i dalje ima jedno mesto u Evroligi naredne sezone, uz tri za Evrokup.

Brod na Jadranu usidren, a kapetan je u Španiji

Sezona na Jadranu je prekinuta kolo pre kraja regularnog dela, što je, ispostaviće se, bila jako loša odluka u svetlu rešavanja pitanja ko će iz lige ispasti, ali i vezano za poslednje mesto u plej-ofu, s obzirom da su na četvrtoj poziciji sa skorom 13-8 izjednačeni bili ljubljanska Cedevita Olimpija i barski Mornar.

No svakako je najveće i najbitnije pitanje ko će igrati u Evroligi naredne sezone?

Partizan se istoj nada kao izvesno prvi posle ligaškog dela (skor 17-4), ali i na osnovu izborene prednosti domaćeg terena i u Evrokupu. Sa tim "kecom u rukavu" crno-beli su prethodnih nedelja u javnosti, što zvaničnim što nezvaničnim kanalima, nastupali sa stavom i medijski ”gurali priču” da bi upravo oni trebalo da budu Evroligaši ukoliko se takmičenje ne nastavi.

Sa time se, očekivano, ne slažu ostali klubovi regionalnog takmičenja, koji imaju iste ambicije, a koji bi imali realne šanse da do tog mesta dođu kroz plej-of.

Pre svega, tu je ovosezonski predstavnik regiona u Evroligi Crvena zvezda (skor 14-7), koja je usled raznoraznih razloga (povrede, promene trenera i igrača, naporna putovanja sa duplim programima u EL i problem sa delom navijača) ove sezone u ABA ligi doživela nešto veći broj poraza, te je šansu za popravni videla upravo u doigravanju.

Slično razmišljaju i u Podgorici, koji su dugo sa Partizanom vodili borbu za prvo mesto, a koji su uz tradicionalno jak domaći teren i nekoliko dovedenih proverenih igrača takođe imali nameru da ponovo napadnu elitu, u kojoj su igrali u sezoni 2018/19.

Zanimljiv je i podatak da Partizan, iako prvi i realno najbolji tim u regularnom delu sezone, ima negativan koš-količnik i protiv Zvezde (75:72, 86:92), i protiv Olimpije (96:95, 69:85), a zbog većeg broja primljenih poena kod kuće i protiv Budućnost (87:82, 60:65), a pozitivan jedino protiv Mornara (88:75, 76:65).

I to je između ostalog bilo pomenuto na tzv. video-kol sastanku klubova ABA lige, koji su se ipak na kraju dana složili u dve stvari - da se, ukoliko se za to steknu uslovi, sezona završi na terenu, ali i da se prethodno sačekaju odluke iz kancelarije Evrolige u Barseloni.

Ukoliko se pak sezona u Evroligi i Evrokupu nastavi po planu, i bude igrana po ranije pomenutom planu, postavlja se pitanje kako i gde naći termine za završetak ABA lige u već prenatrpanom julu mesecu? Realno gledajući, vrlo teško. Praktično nemoguće. Da se ne lažemo...

Marko LjUBOMIROVIĆ (LjubomirovicM)