Kad su klinci srušili divove

Olipijske igre u Barseloni 1992. godine (one na kojima naša zemlja zbog sankcija nije učestvovala) bile su prvo pojavljivanje košarkaša NBA lige na nekom internacionalnom takmičenju. Majkl Džordan, Medžik Džonson, Čarls Barkli, Leri Bird, Skoti Pipen, Džon Stokton, Karl Meloun, Klajd Dreksler, Kris Malin, Kristijan Lejtner, Dejvid Robinson, Patrik Juing, ova imena i danas zvuče zastrašujuće i verovatno najjači sastav koji je ikada okupljen na jednom mestu.

Predvođeni Džordanom „drim-tim" je bio atrakcija Olimpijskih igara, iako na parketu nijedna ekipa nije ni prišla, njihova šetnja do zlata privlačila je više pažnje od svih drugih sportova.

Od trenutka kada je doneta odluka da se na Olimpijske igre ide sa najjačim sastavom „drim-tim" je postao brend koji i danas traje. Svima je bilo jasno da ovakvim košarkaškim titanima nema ko da se suprotstavi, posebno imajući u vidu da se nekada moćna reprezentacija SFRJ i SSSR raspala.

Ipak,samouverene košarkaške zvezde dobile su u toku priprema košarkašku lekciju gde su im talentovani klinci „uzeli skalp" i dokazali da su i Džordan i drugovi itekako ranjivi.

U sklopu priprema za Olimpijske igre „drim-tim" je trebalo da igra meč sa razvojnim timom SAD u kojoj su pozvani najbolji koledž igrači. Predviđeno je da „klinci" glume pre svega evropske ekipe da bi se NBA igrači adaptirali na promenjen stil igre.

Skrivena namera trenera Čaka Dejlija navodno je bila da se njegovi igrači „spuste na zemlju", a pravi protivnik za to su po njegovom mišljenju bili upravo najtalentovaniji koledž igrači.

U to vreme anonimni mladi ol-star koledž tim činilo je osam igrača: Grent Hil (Univerzitet Djuk), Amferni Peni Hardvej (Memfis stejt), Alan Hjuston (Univerzitet Tenesi), Bob Harli (Univerzitet Djuk), Džamal Mešburn (Univerzitet Kentaki), Erik Montrouz (Severna Karolina), Rodni Rodžers (Vejk Forest) i Kris Veber (Mičigen). Trener je bio Džordž Rejvling sa Univerziteta Južna Kalifornija.

Meč dve reprezentacije koji je odigran 24. juna 1992. godine u trening kampu u mestu La Džola u Kaliforniji, bio je nezvaničan i trajao je jedno poluvreme (20 minuta), a završen je pobedom koledž igrača rezultatom 62:54. O ovom porazu najvećih košarkaških zvezda nije se odmah znalo niti je vođena statistika jer je bila trening utakmica, ali poraz „drim-tima" bio je stvaran.

Jedan od asistenata Čaka Dejlija, Majk Križevski koji je vodio neke kasnije američke reprezentacije, smatra da je Dejli namerno namestio da „drim-tim" izgubi meč jer je navodno želeo da dokaže da i oni mogu biti poraženi.

Kao dokaz za tu tvrdnju naveo je podatak da je Džordan igrao minimalno, dok su šansu dobili igrači „drim-tima" koji nisu bili u prvom planu. Na pitanje zašto nije znao da Dejli pokušava tako nešto Križevski je jednom odgovorio: „Verovatno je mislio da ćemo, kada budemo saznali, uprskati stvar".

Ipak, kada se pogleda kakvih je 12 igrača pozvano u reprezentaciju, čak i neigranje Džordana i još nekoliko članova prve petorke može biti opravdanje za poraz.

Sa druge strane Bobi Harli, jedan od košarkaša koji su bili junaci pobede nad „drim-timom" kaže da su njegovi tadašnji saigrači zasluženo dobili meč iako su pre početka mislili da ih šalju u „među vukove". On je rekao da su tog dana u tih 20 minuta svi savršeno odigrali svoju ulogu.

„Sećam se da je Kris Veber igrao žestoko, blokirao je šuteve skakao je, trčao snažno zakucavao. Grent (Hil) i Peni (Hardvej) sjajno su koristili kretanje lopte i poentirali iz tranzicije, Rodni (Rodžers) je imao neka neverovatna zakucavanja dok je Alan (Hjuston) pogađao neke važne trojke. Svi smo odigrali svoju ulogu", seća se Harli.

On je dodao da su njegovi saigrači najviše poentirali nakon sjajne odbrane i oduzetih lopti. Prisećajući se igre „drim-tima" Harli je rekao da su se svih 20 minuta mučili i da nikako nisu uspeli da pronađu ritam.

Utakmica je privedena kraju tako što je Dejli u finišu uzeo tajm aut gde je bio jako nezadovoljan igrom njegovih izabranika, dok su i igrači bili šokirani. Ako je i bila namera da se očita lekcija da je svako može da izgubi, onda ju je „drim-tim" naučio na vreme.

Srećnici koji su prisustvovali trening utakmici rekli su da je većina igrača posle meča otišla u DžOrdanovu sobu gde su od zvezde Čikago Bulsa tražili autigrame i suvenire.

Nakon tog, odigrana su još dva meča između istih protivnika u kojima „drim-tim" nije više dopustio iznenađenje. U svim ostalim trening mečevima trijumfovao je sa više od 30 poena razlike, a u sličnom ritmu Džordan i drugovi igrali si u na Olimijskim igrama gde su se prošetali do zlatne medalje.

Od talentovanih klinaca koji su oborili košarkaške titane, nastali su novi košarkaški divovi. Grent Hil postao je jedan od najkompletnijih košarkaša NBA lige, Peni Hardvej je već prve godine u najjačem takmičenju zasenio sve, na žalost obojica su imali velikih problema sa povredama i nikada nećemo saznati koliko su zaista mogli da pruže.

Kris Veber je u jednom trenutku bio i najbolji igrač NBA lige gde je sa Kingsima više puta bio nadomak finala i titule. Alan Hjuston postao je vrhunski šuter, ROdni Rodžers je bio starter u više NBA timova. Erik Montrouz nikada nije ispunio svoj potencijal ali je u prvoj sezoni izabran da nastupa za ruki ekipu na Ol-star meču dok je Džamal Mešburn bio uvek u vrhu liste strelaca lige. Bob Harli je ostavio dubok trag u koledž košarci gde je nastupao za prestižni Djuk univerzitet, ali ga je teška saobraćajna nesreća sprečila da ostavi dublji trag i u NBA ligi.