Blokbaster u Mančesteru – Mesi dovodi "svece" na megdan Gvardiolinim "građanima"

Retko kada imamo prilike da gledamo fudbalsku utakmicu koja jasnije otelotvoruje onu najveću od svih fudbalskih antiteza – sistem protiv individualca. U ovoj borbi učestvovali su mnogi kroz decenije fudbala, iako je delovalo da je stvar rešena kada se krajem osamdesetih pojavio Milan Ariga Sakija. No, brzo su se dogodili i "galaktikosi" (jedni, pa drugi...) i sve se vratilo na početak. Sistem protiv individualca, Mančester siti protiv Pari Sen Žermena, novo spektakularno poglavlje borbe koja će trajati koliko će trajati i fudbal...

Na stranu neizostavni element sportswashing-a (jer, ovaj duel u okviru evropske Lige šampiona može se i, barem delimice i mora, posmatrati kao duel Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata), nije moguće zamisliti ikoga kome fudbal znači išta (znači, praktično, svako) ko ne bi poželeo da pogleda utakmicu Mančester sitija i Pari Sen Žermena.

To je kao torta sa pet spratova. I onaj ko izbegava slatko u ishrani probao bi makar taj šlag vrhom prsta.

Ovo je duel superklubova par ekselans. Verovatno najbolji trener na svetu (možda i svih vremena) protiv najboljeg fudbalera sveta (možda i svih vremena). Pa još 21 vrhunski fudbaler i još jedan apsolutno elitni trener. Svi na jednom mestu. Delom fudbalska utakmica, delom nešto što liči na plakat jednog od Marevelovih filmova. Pa još sa boljim vizuelnim efektima u svakom novom nastavku...

I možda je baš to budućnost fudbala. Ni distopijska ni utopijska, naprosto jedina budućnost koja je više moguća, sada kada su svi pragovi pređeni.

Ali izuzmemo li problem nejednakosti u fudbalu (ne nejednakosti u kvalitetu, ona je uvek postojala i, po sili stvari, uvek i mora da postoji, već u nejednakosti načina na koji se kvalitet akumilira danas u klubovima), ovaj duel svakako je jedan od onih koji obeležava grupnu fazu Lige šampiona ove sezone.

Mančester siti i Pari Sen Žermen ekipe su koje imaju sličnu količinu novca i slično petroporeklo tog novca – kao i motive zbog kojeg se on troši – ali su dva kluba suštinski drugačije vođena.

I upravo to će biti rasprostrto na utakmici na stadionu Etihad danas.

Najprostije – to je sistem i jasan igrački model protiv individualizma i improvizacije. Ljudi koji vode sportski deo Mančester sitija su godinama radili spremajući klub za dolazak Pepa Gvardiole. Ekipa ima jasan identitet, verovatno najjasniji u modernom fudbalu.

S druge strane, Pari Sen Žermen ima individualni kvalitet koji verovatno nije manji nego što je to imala ijedna ekipa u ovom veku (vodeći se istom politikom, Real Madrid je pedesetih godina sakupljajući individualni talenat sebe izgradio kao najveći klub sveta, pa zašto to ne bi uspelo sada i Francuzima, pomislio bi neko...).

Prošle godine, u nokaut fazi Lige šampiona, slavio je Mančester siti. U prvom meču grupne faze ove sezone, slavio je Pari Sen Žermen. Ko će sada pobediti? Ko god, jer prilika za revanš dogodiće se jako brzo.

Fudbal je danas takav da ovakve ekipe gravitiraju jedna prema drugoj, ostali su samo prepreka koja se preskače na putu ka baš ovakvim utakmicama.

Razlika, ali ne mala ili nevažna, jeste ta što sada ovaj duel gledamo u grupnoj fazi Ligi šampione, što ipak donekle relaksira učesnike, fudbalere i trenere, što može da donese mnogo u smislu unapređenje izvođenja.

Uslovi za spektakl se ovim povećavaju i upravo to obećava jedno sjajno fudbalsko iskustvo.