Počinje Piksijeva era na kormilu Srbije – optimizam nema alternativu

Nove kvalifikacije očekuju srpske fudbalere, nova prilika za optimizam javnosti željne uspeha reprezentacije u "najvažnijoj sporednoj stvari na svetu".

Deluje da je početak svakih kvalifikacija za Orlove – novi početak, ali ovoga puta to zaista jeste slučaj. Doveden je novi selektor, neki igrači su se oprostili od nacionalnog dresa, a promene su se dogodile i u krovnoj organizaciji – Fudbalskom savezu Srbije.

Glavni razlog pozitivnih emocija, posle velikog razočaranja u baražu za Evropsko prvenstvo, jeste imenovanje Dragana Stojkovića Piksija na mesto selektora.

Jedan od najboljih igrača, ako ne i ponajbolji, u istoriji srpskog fudbala ima težak zadatak da, za početak, odvede orlove na Svetsko prvenstvo u Kataru, ali i napravi selekciju igrača na koje će nacija biti ponosna, bez obzira na ostvaren rezultat.

Novi selektor je najavio ofanzivan fudbal, kaže da će ekipa ići na pobedu bez obzira na protivnika, a prvi i osnovni cilj je plasman na Mundijal u Kataru.

Od Piksijevog tima očekujemo fudbalski romantizam, u Srbiji davno zaboravljeni šarm kojim se "kupuju" navijači, protivnički igrači, sudije... Kojim se ekipa izmešta iz sfere racionalizma i podiže na jedan viši nivo, kojim se stiče preko potrebno sampouzdanje i vera u sebe i saigrače.

Piksi bi trebalo da svojim autoritetom i iskustvom donese stabilnost i disciplinu u nacionalni tim, ali i popravi atmosferu nepoverenja koja sada već tradicionalno vlada u odnosima igrača i nacionalnog saveza.

Velike promene dogodile su se i u samoj Kući fudbala – Slaviša Kokeza podneo je ostavku na mesto predsednika Saveza, a nešto ranije ugovor je raskinut i sa sportskim direktorom Vladimirom Matijaševićem.

Još nije poznato ko će naslediti Kokezu, ali je jasno da to mora biti čovek iz fudbala, čovek od integriteta, ali što je najvažnije, čovek u kojeg će igrači i stručni štab imati poverenja i koji će učiniti sve da se ekipa koncentriše isključivo na dešavanja na zelenom tepihu.

Ekipa nije pretrpela velike promene. Reprezentaciju su napustili Aleksandar Kolarov i Luka Milivojević, nešto ranije i Nemanja Matić, ali je jezgro ekipe ostalo na okupu. Ekipe koja je od početka 2020. godine odigrala neke od najboljih, ali i najlošijih igara u poslednjih nekoliko decenija.

Utakmica protiv Rusije (5:0), doduše bez rezultatskog značaja, kao i trijumf u Norveškoj (2:1), pokazali su da srpski igrači imaju kvalitet, iskustvo i mentalnu snagu da odigraju mečeve na visokom nivou, ali bilo je i utakmica koje su dokazale sasvim suprotno.

Eliminacija u baražu za Evropsko prvenstvo od Škotske posle penala u najvažnijoj utakmici godine, ako ne i decenije, još uvek je bolna tema za sve kojima je reprezentacija u srcu, dok su porazi od Mađarske u Beogradu i od Rusije u Moskvi pokazali sve slabosti srpskog tima.

Novi početak je i nova prilika za srpske fudbalere da pokažu da i u nacionalnom timu mogu biti jednako kreativni i ubojiti kao kada igraju za svoje klubove.

Najbolji igrač ove generacije Dušan Tadić novi je kapiten i od njega se očekuje da bude pokretačka snaga na terenu. Aleksandar Mitrović pod hitno mora da se vrati u formu uz pomoć koje je postao jedan od najboljih strelaca u istoriji nacionalnog tima, dok je na Sergeju Milinković-Saviću i Luki Joviću da dokažu da budućnost srpskog fudbala leži u njihovim nogama.

Uz Filipa Kostića, koji hara nemačkom Bundesligom, Filipa Đuričića i Darka Lazovića, koji pružaju fantastične partije u Seriji A, ali i mladu nadu Dušana Vlahovića, svoje mesto u "novom" timu trebalo bi da učvrste i igrači koji su postali omladinski šampioni sveta na Novom Zelandu 2015. godine.

Materijala za brušenje i prostora za napredak svakako ima. Za to moraju da budu spremni i selektor i igrači i svi ljudi oko reprezentacije. Navijači posebno, podrška u ovakvim trenucima je presudna za dobru atmosferu, koja je preduslov za stvaranje dobrih rezultata.

Priliku da ljubiteljima fudbala vrate veru i nadu u nacionalni tim Piksijevi momci će imati već večeras, kada na stadionu "Rajko Mitić" gostuje selekcija Republike Irske, ne previše kvalitetna, ali uporna i borbena ekipa (zvuči li ovo kao najava za utakmicu sa Škotskom?).

Nije lako biti optimista kada je fudbalska reprezentacija Srbije u pitanju, ali u ovom trenutku to je jedino što je potrebno. I nama i reprezentaciji.