Ni treća nije bila sreća, Zvezda ima za čim da žali, ali je pokazala gde joj je mesto

Zvezda i Milan, dva nekadašnja šampiona Evrope, priredili su novi fudbalski spektakl i sada već tradicionalno izuzetno zanimljivu i neizvesnu utakmicu.

Crveno-beli, iako bez poraza, iz duela sa Milanom izlaze kao poraženi i apsolutno imaju za čime da žale.

Ipak, šampion Srbije je ovoga puta na "San Siru" dokazao da se vratio na staze stare slave, da mu je mesto među najboljim ekipama "starog kontinenta" i da nema nameru da iz tog društva odlazi.

Na veliku žalost, crveno-beli će ponovo morati da uče na svojim kardinalnim greškama, koje preskupo plaćaju.

Autogol i skriljeni penal Radovana Pankova u Beogradu, a potom skrivljeni penal, kao i promašen zicer i crveni karton Marka Gobeljića, koštali su Zvezdu istorijskog uspeha i podviga. 

Ni u trećem sastajanju sa Milanom, srpska ekipa nije imala sreće i koncentracije, kako bi izbacila italijanskog giganta.

Nakon magle 1988, nestvarne priče i puta Milana do titule u Ligi šampiona 2006, do VAR-ljivih remija 2021. godine. 

Zvezda je dvomeču dokazala svima, pa i sebi i Milanu, da razlika u kvalitetu, bar trenutno, nije onolika kolika se očekivala i da za izabranike Dejana Stankovića ne postoji protivnik protiv koga će ustuknuti i povući se, niti centimetar, kako on to voli da kaže. 

Uprkos ogromnim kadrovskim problemima, suspenzijama, povredama, spornim sudijskim odlukama, sopstvenim greškama, Zvezda je bila u potpunosti u egalu sa sedmostrukim prvakom Evrope, sa jednom od najtrofejnijih klubova na svetu, sa drugoplasiranom ekipom italijanskog prvenstva ove sezone i favoritom za osvajanje Lige Evrope. 

Milan je u revanšu izbacio na teren najboljih 11 što može da ponudi, igrao protiv 10 Zvezdinih u veoma kombinovanom sastavu i opet u dosta segmenata bio lošija ekipa na terenu.

Stanković nije želeo da se brani, već da se nadigrava sa Milanom i u tome je uspeo.

Jedan početnik u trenerskom poslu, igrao je nerešeno u šahovskoj borbi sa iskusnim Piolijem, u znatno drugačijim i neravnopravnim uslovima i tako sebe možda preporučio najboljim italijanskim ili evropskim klubovima.

Zvezda završava kampanju u evropskim takmičenjima ove sezone eliminacijom od Milana bez izgubljenog meča, a sa samo dva poraza računajući i kvalifikacije i grupnu fazu.

Retko ko je mogao to da predvidi pre nekoliko meseci, kada je jedva pobeđena Tirana, ili kada ih je eliminisala Omonija.

Ipak, ekipa je rasla, postajala bolja, kako na terenu, tako u svlačionici. Pobede nad Slovanom i Gentom pokazale su da je Zvezda iznad tog nivoa, remi sa Hofenhajmom da Zvezda može i protiv jačih, a dvomeč sa Milanom da se ne plaši nikoga i da je sposobna za čuda i veće stvari.

Pored moralne pobede i dokazivanja, konkretan i ogroman posao je urađen na planu klupskog koeficijenta, ali i same države i lige.

Od kako je Uefa uvela trenutni sistem bodovanja, Zvezda se nikada nije našla na boljoj poziciji (među 50 najboljih ekipa Evrope).

Samim tim, Crvena zvezda je sebi i ostalim srpskim ekipama u velikoj meri olakšala put i plasman u evropska takmičenja u narednim sezonama.

U poslednjih pet godina, crveno-beli su dva puta igrali grupnu fazu Lige šampiona i dva puta prošli u nokaut fazu Lige Evrope i tako zabeležili skok sa 209, na 50. mesto na Uefinoj listi.

Srbija će tako u narednim godinama umesto 19, zauzimati 13. poziciju, a Zvezda se još više popeti na lestvici najboljih evropskih klubova. 

Igrama koje su pokazali proteklih, a i ove sezone, crveno-beli nagoveštavaju da nemaju nameru da se zasićuju i zaustavljaju u pohodu na evropski vrh, ali i da često sami sebe limitiraju.

Kako je rekao i sam kapiten ove generacije Milan Borjan, glave moraju biti podignute visoko, pokazana je veličina kluba kakav je Crvena zvezda, a jedan Milan se branio na sred "San Sira" i trošio vreme još od 22. minuta

Posao nije gotov, Zvezda je došla među najbolje i tu želi da ostane.

Što se tiče Milana, sledeći put možda neće imati toliko sreće, a ostaje nada da će sudija imati hrabrosti da dozvoli izvođenje kornera i novo čudo Milana Pavkova...