Sveci i fudbalski podstanari - San Lorenco

Navijač San Lorenca, kada se probudi na dan utakmice, spremi se i krene iz Boeda (naselje gde je lociran najveći broj navijača San Lorenca)  u zloglasni Baho Flores (južni deo elitnog naselja Flores) gde se nalazi stadion ovog kluba.

Dok je Boedo miran radnički kraj poznat po tango barovima i kafićima, Baho Flores je jedan od najopasnijih, ako ne i najopasniji deo 13-milionskog Buenos Airesa. Da čitava stvar bude još gora po navijače San Lorenca, preko puta njihovog stadiona nalazi se i najopasnija vilja (vilje su u Argentini isto što i favele u Brazilu), ne samo u Argentini već i čitavoj Južnoj Americi.

Čitava priča oko stadiona San Lorenca samo je deo čudnog epa o ovom klubu čija je istorija bila puna uspona i padova. Ovaj klub je došao u centar pažnje čitave planete kada je novi papa Francisko priznao da navija za San Lorenco.

San Lorenco je deo „velike petorke" argentinskog fudbala koju još čine Boka Juniors, River Plata, Rasing i Independijente. Ulazak u „veliku petorku" ovaj klub je izborio titulama i sjajnoj igri u godinama pre i posle rata i šesdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. U pojedinim periodima evropski novinari su proglašavali San Lorecno najboljim klubom na planeti.

Od kada je postao učesnik profesionalne fudbalske lige Argentine San Lorenco je osvojio ukupno 12 titula prvaka, dok su od međunarodnih trofeja najbitniji osvajanje Kopa Merkosur 2001. i Kopa Sudamerikana 2002. godine.

Klub je nastao u delu Buenos Airesa pod nazivom Almagro. Sve je počelo kada je sveštenik obližnje crkve, Lorenco Masa, namenio deo crkvenog dvorišta deci, koji su svaki dan na ulici rizikovali da ih udare kola igrajući fudbal.

Od dečije igre do osnivanja kluba nije prošlo puno vremena. Klub je zvanično nastao 1908. godine, a pored nekoliko imena odlučeno je da se zove Club Atlético San Lorenzo de Almagro, ili jednostavno San Lorenco. Klub nije dobio naziv po svešteniku Lorencu Masi koji je prisustvovao sastanku, već po Svetom Lorencu (španski San Lorenco, kao i bitki kod San Lorenca, jednoj od najvažnijih pobeda u borbi za nezavisnost Argentine). Na kraju je uz ime dodato i Almagro jer je većina članova živela u tom delu grada.

Za kratko vreme klub je stekao popularnost, ne samo u Buenos Airesu i Argentini, već i u Evropi, gde je na turneji po „starom kontinentu" 1946. godine, nakon pobeda nad Barselonom i reprezentacijama Španije i Portugalije, proglašavan najboljom ekipom na pleneti. Slično je bilo i 1968. godine kada je San Lorenco bez poraza osvojio argentinsku ligu.

Nakon perioda najvećih uspeha kluba, krajem sedamdesetih godina usledila je fudbalska golgota San Lorenca. Ovaj klub je najveća sportska žrtva vojne diktature koja je u Argentini bila na snazi od 1976. do 1983. godine. Od udarca zadatog u tom periodu, klub se ni dan danas nije u potpunosti oporavio.

Sve je počelo kada je 1979. godine doneta odluka da se stadion San Lorenca, popularni „Gasometro" (nadimak dobio zbog velikih gasnih kontejnera u blizini stadiona), koji se nalazio u Boedu, proda. Odluku je doneo tadašnji guverner Buenos Airesa Osvaldo Kaćiatore koji je naredio da se proda zemljište u vlasništvu San Lorenca zajedno sa stadionom, kao izgovor koristeći loše finansijsko stanje u klubu.

Postojala je priča da je u toku pregovora sa tadašnjim predsednikom San Lorenca Moizesom Ananom guverner Buenos Airesa izvukao revolver, i pitao prvog čoveka kluba za njegovu decu, upućujući diskretnu pretnju šta će se dogoditi sa njegovom porodicom u slučaju da ne pristane na prodaju.

Pregovori su bili „uspešni", Anan je pristao da se zemljište i stadion San Lorenca prodaju za tadašnjih 900.000 dolara. Od tog trenutka počinje fudbalska golgota slavnog argentinskog kluba i njegovih navijača.

Umesto stambenog naselja koje je bilo planirano da se izgradi (ili služilo kao izgovor za prodaju) na mestu „Gasometra" sagrađen je supermarket. Zemlja je za tri puta veću cenu od kupovne preprodata francuskoj kompaniji „Karefur" koja je sagradila hipermarket koji postoji i danas na Aveniji La Plata u Boedu. U godini kada je francuska kompanija kupila zemljište (1981. godine) San Lorenco je ispao iz lige.

I dok su gradski zvaničnici iz tog doba ubirali profit San Lorenco je započeo svoj ponižavajući podstanarski staž koji je na opšte nezadovoljstvo navijača okončan tek 1993. godine izgradnjom stadiona u drugom delu grada. U tom periodu San Lorenco je igrao po tuđim stadionima, uključujući i onaj najvećih gradskih rivala, ekipe Hurakana. Ova ekipa i navijači često su bili predmet surovih provokacija vezanih za srušeni stadion i podstanarski status. Sve navijačke grupe na utakmicama protiv ovog kluba između ostalog skandirali su: „Iz kojeg je kraja San Lorenco?".

Iako je San Lorenco često menjao lokacije na kojima je igrao mečeve, neke stvari ostale su nepromenjene. Baza navijača ovog kluba ostala je u Boedu i Almagru, krajevima u kojem se nalazio stadion i u kojem je prvobitno osnovan klub. Sve nedaće sa kojima se klub susretao samo su doprinele da navijači pokažu veću vernost pa i fanatizam.

San Lorenco je punih 14 godina iznajmljivao stadione da bi konačno 1993. godine prešao na novoizgrađeni stadion „Pedro Bidegain" nazvan Nuevo Gasometro (Novi Gasometro) koji je lociran u naselju Flores. Iako je ovo naselje namenjeno za srednju klasu, stadion se nalazio u južnom delu naselja nazvanom Baha Flores, jednom od najozloglašenijih delova Buenos Airesa. Baha Flores je poznat po trgovini narkoticima, i važi za veoma opasan kraj grada, a služi kaom mesto skrivanja nekih od najvećih južnoameričkih narko-bosova.

Odlazak do novog stadiona (koji je udaljen samo oko dva kilometra od starog stadiona), nije nimalo lak posao za navijače San Lorenca imajući u vidu da u njegovoj okolini ima malo pristalica ovog kluba. Da stvar bude još gora, preko puta stadiona se nalazi najopasnije argentinska vilja (vilje u Argentini su isto što i favele u Brazilu) čudnog imena „vilja 1-11-14". U straćarama preko puta stadiona žive emigranti koji su došli iz drugih država Južne Amerike, pre svega Bolivije. Čitav kraj je na lošem glasu, a i policija nerado zalazi u mračne uličice tog divljeg naselja.

Čak i sve ovo nije kraj muka navijača San Lorenca. Imajući u vidu da je Boka Juniors najpopularniji klub među južnoameričkim emigrantima koji su se preselili u Argentinu, a da je čitav kraj oko stadiona naseljen upravo doseljenicima iz okolnih država, Boka ima jaku navijačku bazu u ovom kraju. U međusobnom revolveraškom okršaju Bokinih navijača pre nekoliko godina u Baha Floresu poginule su dve osobe. Napadi i tuče, pljačke i pucnjave navijača San Lorenca, Boke, kriminalaca, imigranata i svih ostalih žitelja ovog „živopisnog" dela Buenos Airesa su česte.

Nije tajna da navijači San Lorenca, ne vole novi stadion, tačnije njegovu lokaciju, ali na svakoj utakmici on je krcat sa više od 43.000 gledalaca. U poslednjih nekoliko godina navijači su sve glasnije tražili da im se omogući da se stadion vrati u stari kraj Boedo. Pre dve godine više od 100.000 navijača San Lorenca protestovalo je u Boedu traživši da se stadion vrati na staru lokaciju na kojoj se i dalje nalazi hipermarket francuske firme.

U novembru prošle godine konačno je stigao tračak nade da bi San Lorenco mogao da se evratu kući. Argentina je 2000. godine počela da „češlja" ugovora koji su sklapani u vreme vojne diktature, a od 2006. godine i da vraća imovinu koja je na nelegalan, ili sumnjiv način otuđena od vlasnika. U novembru 2012. godine došao je na red i slučaj San Lorenca. Odluka o povraćaju imovine San Lorencu je doneta, ali uz uslov da ovaj klub plati kompenzaciju od 20 miliona dolara francuskom Karfuru.

Za San Lorenco koji je hronično u finansijskoj krizi ova cifra izgleda nedostižno. Klub se po ko zna koji put za pomoć obratio navijačima koji su već počeli da sakupljaju priloge. U akciju se priključio i poznati holivudski glumac Vigo Mortensen (popularni Aragorn iz filma „Gospodar prstenova") koji takođe sakuplja priloge i donira San Lorenco za otkup zemljišta.

Ipak, čak i kada se zemljište otkupi, ostaje veliki problem vezan za izgradnju novog stadiona. Procenjuje se da bi novi stadion u starom kraju koštao oko 100 miliona dolara. Aktuelni predsednik kluba Matijas Lamens uveren je da će pored svih nedaća novi stadion u Boedu moći da se završi do 2016. godine, tačno 100 godina nakon izgradnje starog „Gasometra".

Ipak nije čitav Boedo ujedinjen u ovoj nameri. Više od tri decenije ovaj kraj je bez fudbalskog stadiona, navijanja, navijača i svih problema koje to donosi sa sobom. Stariji stanovnici su navikli su na miran život. Mnogi od njih smatraju da bi kraj izgubio svoj mir izgradnjom novog stadiona koji bi privukao navijače i u čijoj bi se blizini neminovno dešavali incidenti.

Ipak, priča o povratku u Boedo za navijače San Lorenca nikada nije bila realnija. Klub koji je u borbi za demokratiju u Argentini podneo najveće žrtve konačno bi, nakon više od tri decenije konačno mogao da zaceli svoje rane.