Američki san Igora Kokoškova

Marin Sedlaček, internacionalni skaut Filadelfije seventisiksersa, imao je bitan uticaj na karijeru Igora Kokoškova, a za novo izdanje našeg magazina izneo je svoje utiske o velikom uspehu četrdesetsedmogodišnjeg stručnjaka.

"Ja sam presrećan. Radeći 16. sezonu u NBA ligi, ne kao trener nego kao skaut, znam koliko je to teško, koliko puno kockica treba da se sklopi, i koliko profil ličnosti nekoga koji je toliko godina tamo, a dolazi sa naših prostora, mora da se promeni da bi postao interesantan, da bi postao kompatibilan sa sistemom i onim što se traži u NBA", kaže Sedlaček na početku razgovora.

Kakve su reakcije unutar lige?

"Dosta rezervisane, ne euforične kao ovde, što je i normalno. Mnogo ima nezaposlenih trenera koji traže posao, i u celom ovom poluhaosu koji je nastao po završetku regularnog dela mnogi klubovi pregovaraju sa više trenera."

Recite nam, kako je sve počelo što se Igora i trenerskog posla tiče?

"Mislim da je ključ bio njegov izbor i odluka da ode u OKK Beograd, klub koji nije bio opterećen uspesima i rezultatima po svaku cenu tada i koji je pravio određeni broj igrača reprezentativnog kalibra. Ali mnogo značajnije je to što je njemu za šefa tada bio postavljen Bora Cenić, naša legenda i čovek koji je odškolovao mnogo trenera", smatra Marin i dodaje:

"Igor je momak, sada čovek koji je neumoran bio u ostvarivanju želja, a njegova želja je bila ta da ode u Ameriku i da nastavi da se školuje i da u krajnjoj liniji bude trener u Americi."

Kako je došlo do njegovog odlaska "preko bare"?

"Igor je otišao u Ameriku oktobra 1998. godine, kao refleksija jednog pozitivnog rada UTSCG, koja je svake godine od sredstava koja su se prikupljala na ime članarina odvajala određenu sumu za školovanje trenera. On se prijavio na tom konkursu", otkriva Sedlaček za "Produžetak" i pojašnjava koja je to prelomna tačka bila:

"Igor je imao već tada spremljen odgovor na tu situaciju da eventualno njega neko skloni jer je ipak on bio u OKK Beogradu, a odgovor je bio da ima rodbinu u Americi i on je produžio svoj boravak kod rodbine, što je indirektno kasnije uticalo na upoznavanje Kvina Snajdera, kada je prešao na Djuk. Ovaj (Igor) je produžio i mislim da je to bio jedan od prelomnih momenata gde je imao priliku da pokaže šta zna, jer je ipak ovo bilo usavršavanje, a tu nemate mnogo prostora da radite. Ali ako odete malo sa strane, popričate i pravi ljudi vas prepoznaju. Kvin Snajder je godinu dana kasnije sa angažovanjem na Misuriju njega povukao, i to je tada bilo šokantno svima, jer je bila prava retkost da neko sa strane bude na koledžu. Još šokantnije je bilo kada je godinu dana kasnije jedan od članova tog stafa otišao u NBA, u Los Anđeles kliperse i koji je povukao Igora sa sobom i tako je ta priča krenula svojim tokom i traje evo već 18-19 godina. Ovo je jedan primer upornosti, što je on i istakao u prvoj svojoj izjavi, gde je rekao da se 18 godina spremao za to. Da nekom kažete da se sprema 18 godina za bilo šta, teško bi prihvatio", poručuje iskusni Sedlaček. 

Nameće se pitanje hoće li Igorov angažman otvoriti vrata i drugim evropskim trenerima?

"Iskreno govoreći, ne verujem da će se (Igorov angažman) uopšte odraziti (na druge evropske trenere), jer je to jedna izuzetno zatvorena sredina. Jedna sredina koja je isključiva, u smislu toga da postoje određeni standardi gledanja na sport, gledanja na košarku, gledanja na trenerski posao. Drugačije je od onoga u Evropi", smatra on i dodaje:

"Ovo nije modni trend. Igor Kokoškov je dovoljno dugo tamo da je postao deo te njihove priče. To što je njegovo poreklo odavde, što je odavde otišao kada je imao 28 godina... On osim rodbine i prijatelja, i što prati evropsku košarku, nema nikakve dodirne tačke sa srpskom košarkom, nažalost."

Šta Kokoškova očekuje u Finiksu i šta mogu Sansi u narednom periodu?

"To je jedan mlad tim koji će verovatno pretrpeti pod Igorovim vođstvom određene promene. Njemu sigurno neće biti lako, ne zbog toga što je Srbin, to nema nikakve veze, već zbog toga što su ambicije Finiks sansa uvek da napravi nešto bolje. Mislim da on ulazi u jedan razvojni program, potpisivanje na tri godine je stvaranje prostora da se nešto više uradi i da Sansi budu ekipa koja će moći da uđe u završnicu plej-ofa Zapadne konferencije. Neće mu biti lako, ali ja mislim da je on spreman na sve izazove i da će adekvatno odgovoriti."

I za kraj jedno poluretoričko pitanje: Da li je ovo školski primer razvoja karijere?

"Mislim da je Igor postigao svoj cilj, i da poenta cele ove priče treba da bude (poruka) nekim novima koji počinju da se bave trenerskim poslom da nikada ne treba da odustanu, da treba stalno da se usavršavaju, jer ovo je pokazalo da jedan momak koji je pošao iz Beograda 1998. godine na usavršavanje, koji je iskoristio šansu i nastavio da se usavršava i da dobije priliku koja je došla posle 18 godina", zaključuje Sedlaček na kraju razgovora za "Produžetak".