Titula u Formuli 1? Zašto ne Luis, odnosno zašto ne Maks

Neću reći da je više puta na ovom mestu spominjana kvazi-dokumentarna a više rijalitijem-inspirisana serija najvećeg svetskog striming servisa isključivo za to odgovorna, ali je sigurno glavni krivac za naglo naraslu slavu Formule 1 u najmoćnijoj državi planete.

Čak i u svetu u kojem živimo, gde cilj odavno opravdava sredstvo, za tvrdokornog ljubitelja Formule 1 ipak mora biti pomalo ironično da je jedna serija, koliko god vrhunski producirana i marketinški vešto plasirana, koja čak ne beži od toga da zarad dramaturgije određene odnose pa i događaje prikazuje u iskrivljenom svetlu (usled čega je recimo Ferstapen odbio da ove godine uzme aktivno učešće što će imati interesantne posledice ukoliko Holanđanin osvoji titulu) za naš omiljeni sport uradila više od onoga što pravi protagonisti iz godine u godinu čine na vrelom asfaltu dok rizikuju svoje živote na autodromima širom sveta.

Tim pre što baš ove godine svedočimo izuzetno uzbudljivoj borbi za titulu između dvojice likova koji ne mogu biti više različiti – po životnom stilu, godinama, iskustvu, vozačkim karakteristikama, korporativnoj kulturi timova iz kojih dolaze – i koji nastupaju u bitno drugačijim automobilima, sa različitim motorima i potpuno suprotnim aero konceptom, pa ipak ih samo šest bodova deli pred poslednjih šest trka sezone.

U kojoj su se na vodećoj poziciji u generalnom plasmanu do sada, pogodili ste, šest puta menjali Hamilton i Ferstapen.

Zbog toga ćemo ovu novopronađenu slavu Formule 1 u Americi i sve njene pojavne oblike – od dupke punih tribina čak i na kvalifikacijama, preko krajnje neobične simbioze sa NBA ligom koja upravo slavi svoju 75-godišnjicu do impresivne liste selebritija koji će nas ovog vikenda počastiti svojim prisustvom u Ostinu – ostaviti po strani i fokusirati se na ono jedino što nas interesuje, a to je nova epizoda u potpuno nepredvidljivoj borbi za titulu između Maksa i Luisa.

Iako je na Hamiltonovoj strani iskustvo – uključujući i sedam titula svetskog prvaka – nisam siguran da je Britanac favorit za ovogodišnju titulu.

Jednako tako, bez obzira što je Ferstapen u dosadašnjem delu sezone bio značajno ubedljiviji (dve pobede, ali i 300+ krugova u vođstvu više u odnosu na glavnog rivala), ne bih rekao da mu to daje prednost pred završni obračun na američko-azijskoj turneji.

Jednostavno, u zavisnosti od ličnog afiniteta, moguće je pronaći pregršt razloga koji idu u korist jednog ili drugog vozača, pa bih ja ovde pokušao da krenem drugim putem i ponudim po jedan razlog zbog kojeg Luis, odnosno Maks neće osvojiti ovogodišnju titulu.

No, pre nego što krenem, iako potpuno bespotrebno, samo zarad onih najzagriženijih jedno kratko odricanje od odgovornosti: da, i Hamilton i Ferstapen su vrhunski vozači, i to ne samo u poređenju sa aktuelnom generacijom Formule 1; da, ko god od njih dvojice da osvoji titulu biće to potpuno zasluženo; i ne, nikada nisam, pa ni sada ne navijam ni za jednog od njih.

Luis Hamilton je nesumnjivo najuspešniji (ne nužno i najbolji) vozač u istoriji Formule 1. Kao rekorder u broju pobeda i prvih startnih pozicija, te za sada (samo) suvlasnik rekorda u broju osvojenih titula svetskog prvaka, Britanac je zauvek zacementirao svoje mesto među velikanima auto sporta.

Međutim, kao i svi šampioni*, i momak iz Stivenidža ima onu neutaživu žeđ za uspesima koja ga je i dovela tu gde jeste. I paradoksalno, upravo ta osobina koja ga je načinila vrhunskim šampionom je ono što će mu predstavljati najveći problem u završetku sezone.

Jer, Hamiltonu je važno da osvoji ovu titulu, ne samo zato što bi se time izdvojio na vrhu večne liste svetskih šampiona, već zato što je borba za pobedu jedini način na koji on ume da se takmiči.

Znali smo to i pre onih frustrirajućih razmena poruka sa timom tokom prethodne trke u Turskoj, ali baš ta epizoda pokazuje a) koliko je Luisu stalo i b) koliko mu rasuđivanje može biti pomereno kada je frustriran ishodom koji mu se ne dopada.

Tamo gde bi Lauda, Prost ili Alonso videli širu sliku – da se titula ne može ni dobiti ni izgubiti na toj trci – Hamiltonu je takav način razmišljanja, dok je u automobilu i dok trka traje, pa samim tim postoji i šansa za pobedu, potpuno stran. U sezoni koju će odlučiti sitnice, promućurno rasuđivanje u sekundama kada se odluke donose može biti presudno.

Kao ni jedan vozač pre njega, Ferstapen od prvog dana u Formuli 1 fascinira tenacitetom i zrelošću koje su potpuno nesvojstvene njegovim godinama. To ne znači da Maks nije prolazio kroz uobičajene dečje bolesti i demonstrirao pošten dijapazon gluposti dok je izrastao u vrhunskog asa, ali je fascinantno koliko je već bio dovršen proizvod kojem je bilo potrebno tek malo poliranja kada se kao tinejdžer pojavio u karavanu Formule 1.

Iz godine u godinu je rastao i sa tek 24, ko zna gde je limit u onome što Holanđanin u karijeri može da postigne. Neverovatan egoizam i vera u sebe kojom je – uz vrhunski talenat pre svega – praktično uništio ili bar unazadio karijere svih svojih bivših klupskih kolega (osim možda Sainca) je nesumnjivo ono što ga odvaja od svih ostalih vozača u karavanu i što mu ne dozvoljava da prihvati ulogu autsajdera u borbi sa bilo kim, čak i kada je rival sedmostruki šampion sveta.

Međutim, prethodnih sedam godina koliko ga gledamo u Formuli 1, Maks je uvek imao jednu ogromnu olakšavajuću okolnost – (relativno) loš automobil koji mu nije nametao pritisak da nešto mora da se postigne. U godini u kojoj prvi put ima bolid dostojan njegovog neizmernog talenta takav sigurnosni ventil više ne postoji i vera u sebe kojoj nema premca u svetu Formule 1 biće na ozbiljnom ispitu.

Zbog toga je za Ferstapena na kocki mnogo više od prve, često najvažnije, titule. Ukoliko mu ove godine izmakne, neće moći da upre prst ni u koga drugog, a neuspeh za koji je sam kriv bi bilo jedno potpuno novo iskustvo za Holanđanina, sa potencijalom da u sasvim drugom pravcu modulira njegovu čitavu buduću karijeru. U sezoni koju će odlučiti sitnice, to je ogromno breme za mladog asa.

Večeras će Maks i Luis po sedmi put ove sezone zauzeti mesta u prvom redu, i u momentu kada se crvena svetla ugase, krenuti u ispisivanje novih stranica ovog fascinantnog scenarija za film koji gledamo od početka sezone.

I niko, ama baš niko – ni njih dvojica, ni njihovi timovi, ni bilo ko od desetina hiljada onih koji će to uživo gledati u Ostinu, ili stotina miliona nas koji ćemo biti uz male ekrane – ne zna kako će se taj film završiti. Jednostavno ćemo morati da ga odgledamo.

*Tom Brejdi, čovek koji kao igrač ima više Superboul titula nego ijedan klub u NFL ligi (?!) je ono što najveće šampione odvaja od ostalih najbolje sumirao u Instagram postu 2019. godine, kada je ispod slike svojih (tadašnjih) 6 šampionskih prstenova napisao:

"Znate li koji mi je omiljen? Sledeći."