Promene koje će, možda, doneti kraj jedne ere u Formuli 1

Kada nas je, naivne, 2014. godine Berni poveo u vrlo novo doba hibridnih turbo mašina lakomisleni autor ovih redova je u tu priču poverovao sasvim dovoljno da sezonu krsti krajnje pretencioznim ali zato makar potpuno promašenim naslovom: „Formula 1 kakvu smo sanjali".

Malu utehu mogu pronaći u tome što je sadržaj bio solidan, svakako bolji od naslova koji je dobio, mada, ruku na srce, imajući u vidu monumentalni kiks na vrhu teksta, to i nije bilo tako teško postići. Na onu pravu, jedino bitnu utehu, svi zajedno ćemo morati da sačekamo još godinu dana, budući da je zbog - pogodili ste - kovida start nove aero formule odložen za 2022. godinu, čime smo osuđeni na još jednu sezonu istog onoga što gledamo poslednjih sedam godina. Ali, da li je baš tako?

Za nekoga ko se upravo javno posuo pepelom sopstvene naivnosti dosta je hrabro onda ovaj tekst započeti još jednom prognozom, ali da, ponovo ću propustiti sjajnu priliku da ćutim i reći ću da je šteta što dogodine dobijamo set temeljno drugačijih pravila. I ne, to nije zbog toga što sam navijač Luisa Hamiltona (iako u duhu transparentnosti ne isključujem da ću baš ove godine za njega navijati verovatno više nego ikad ranije), niti zato što imam naročiti afinitet prema proizvodima sa trokrakom zvezdom, jer ako pričamo o motorizaciji, moje srce stanuje daleko, na Istoku.

Ali, ako mi dozvolite, verujem da mi je razlog za takvu dosta zbunjujuću prognozu krajnje razborit, i do kraja ovog predugačkog teksta ću pokušati da još nekoga u to ubedim. U međuvremenu, možda ne bi bilo loše da novu sezonu ipak najavim na tradicionalan način.

Na primer ovako: povratak Šumahera i Alonsa, konačno brzi Meklaren i glavni favorit koji se ne zove ni Hamilton, niti vozi Mercedes. Ne, nismo se vratili u 2005. godinu, i da, sve gore napisano je istina. Ali krenimo redom.

Nova pravila

Osnovni cilj promena koje su stupile na snagu ove godine je bilo značajno smanjenje prianjanja a koliko je izvedba bila uspešna će nam za početak pokazati vremena koja bi makar na početku sezone trebalo da budu više od sekunde po krugu sporija nego što je to bio slučaj u 2020. godini.

Takav rezultat je postignut kroz naoko sitne izmene - pod automobila sada mora biti ravan i bez aero elemenata, smanjena su krilca na kanalima za vazdušno hlađenje zadnjih kočnica i skraćena ivica difuzora za 5 santimetara. Minimalna težina automobila je porasla sa 746 na 752 kilograma od čega 5 dodatnih odlazi na sam agregat čija težina sada mora biti barem 150 kilograma. Sama šasija je „zamrznuta" u odnosu na prošlogodišnju, osim što su timovi dobili po dva „žetona" (ako vam je lakše „tokena") koja mogu potrošiti na unapređenje automobila. Mercedesov inovativni„DAS" sistem dvoosnog volana je zabranjen a uvedena je i restrikcija kopiranja delova tuđih automobila na način kao što je to prošle godine uradio Rejsing Point.

Ukratko, to znači da i dalje imate pravo da primenite na svom automobilu, u okviru dva dozvoljena „žetona", nešto što ste videli kod konkurenata, ali samo ako do toga dođete (dozvoljenim) špijuniranjem a ne tako što partnerska ekipa sa vama podeli sopstvene informacije. Osim agregata i menjača, sada je limitiran i broj izduvnih sistema koje možete koristiti na 8 po sezoni, i uz drugačije, navodno robusnije mešavine guma, tu bi se otprilike iscrple razlike na automobilima u odnosu na pravila iz prethodne sezone.

Dve glavne izmene, međutim, su one koje se ne odnose direktno na sam izgled automobila i mada verovatno neće presudno uticati na ishod već ove godine, mogle bi da imaju dalekosežne posledice na budućnost Formule 1.

Prva se odnosi na ograničenje troškova, pravilo koje nam je poznato pre svega iz američkih profesionalnih sportova, pa tako u 2021. godini, svaka ekipa može maksimalno da potroši 145 miliona dolara. U ovo ograničenje za sada ne ulaze plate vozača odnosno tri najviše plaćena zaposlena, kao ni marketinški troškovi ili troškovi za bolovanja, porodiljska odsustva, zdravstvena osiguranja i otpremnine, a svaka ekipa ima pravo da do 2024. godine potroši i dodatnih 45 miliona dolara na kapitalne investicije (npr. unapređenje simulatora, vazdušnih tunela ili slične opreme).

Drugo pravilo se odnosi na progresivno ograničenje aero testiranja u odnosu na uspeh u prethodnoj sezoni pa će tako recimo u 2021. godini Vilijams, kao najgora prošlogodišnja ekipa, dobiti više od 20% više dozvoljenog vremena za aero testiranje u odnosu na prošlogodišnje šampione, Mercedes.

Jasno je da je krajnji cilj i jednog i drugog pravila ujednačavanje konkurencije, što bi u teoriji trebalo da u budućnosti onemogući produžene periode dominacije jedne ekipe. Lično smatram da je ideja odlična, a da li će zaista i zaživeti će pre svega zavisiti od efikasnosti načina na koji će se ovakva pravila kontrolisati.

Kako god bilo, na rezultate ćemo morati da sačekamo bar nekoliko godina pa ćemo i diskusiju o tome ostaviti za kasnije. Za kraj novih pravila, spomenimo i da od ove godine svi slobodni treninzi traju po 60 minuta, što znači da petkom ekipe na raspolaganju imaju sat vremena manje za pripremu.

Vozačke promene

U novoj sezoni imamo trojicu debitanata, ali će, uz dužno poštovanje svih vac koji se radujete povratku skraćenice MSC* u ugao naših ne-više-toliko-malih ekrana, praćenje njihovog snalaženja u premijernoj kategoriji svetskog auto sporta biti u senci fascinantnog prelaznog roka za neka slavnija imena Formule 1.

Mercedes, Alfa Romeo i Vilijams su jedine tri ekipe koje u novu godinu ulaze sa neizmenjenim vozačkim parom, pa će zato pažnja biti fokusirana na preostale timove. Red Bul je dugo vagao i konačno napravio netipičan potez i Verstapenu, umesto nekog iz svoje bogate ergele talentovanih vozača, pridodao Pereza.

Ferari je četvorostrukog prvaka sveta zamenio Saincom, pa je Fetel završio u jedinom preostalom koliko toliko konkurentnom sedištu Aston Martina, kako se od ove sezone zove nekadašnji Rejsing Point. Rikardo je prešao u Meklaren, na Karlosovo mesto, dok je njegov volan u timu koji se više neće zvati Reno već Alpin dobio povratnik Alonso.

Što se debitanata tiče, Has je izabrao potpuno novu postavu pa ćemo tako u Formuli 1 gledati Mika Šumahera, sina legendarnog Mihaela (ali još važnije, aktuelnog šampiona F2 serije), i Nikitu Mazepina, sina ne tako legendarnog, ali prilično bogatog ruskog hemijskog magnata Dimitrija, koji ne žali sredstva kada je u pitanju ulaganje u sinovljevu karijeru.

Za pisca ovih redova najintrigantniji će, makar u ovoj sezoni, biti Juki Cunoda, mladi Japanac koji će za razliku od Šumahera juniora i Mazepina (juniora) u otužnom Hasu, u svom AlfaTauriju, imati priliku da redovno osvaja bodove.

Što nas direktno vodi do za vas verovatno najinteresantnijeg a za mene najtežeg dela ovog teksta, kada pogađam...

Poredak timova na početku sezone

Nije mnogo verovatno, ali je sasvim moguće da sva ona iskusna novinarska pera koja redom prednost daju Red Bulu, u stvari greše.

Možda je Mercedes zaista skrivao svoju pravu formu na predsezonskim testovima, gde ne samo da nije bio najbrži već se pokazao i vrlo nepredvidljivim i krajnje nepouzdanim o čemu svedoči najmanja pređena kilometraža od svih ekipa.

Ipak, ako ni zbog čeg drugog, makar zbog prethodnih sedam uzastopnih vozačko-konstruktorskih titula bilo bi neozbiljno unapred iz kruga glavnih favorita otpisati tim koji tako umešno svih ovih godina vodi Toto Volf. Tim pre što Mercedes, za razliku od deficita u odnosu na austrijsku ekipu na nivou jednog kruga, sa punim rezervoarom deluje bar jednako brzo ako ne i brže od Hornerove ekipe.

Ovako mala razlika između dva favorizovana tima konačno omogućava fascinantnu borbu između Maksa koji veruje da je odavno zaslužio prvu titulu i Luisa, koji bi novim trofejom - i u inat mnogima - zacementirao počasno mesto u Panteonu Formule 1.

Kao što sam natuknuo na početku ovog pisanija, opčinjen sam idejom da (ponovo) gledamo koliko može Hamilton u automobilu koji nije superioran u odnosu na konkurenciju, i iskreno verujem da neću biti jedini čije će simpatije momak iz Stivenidža zbog toga pokupiti, ukoliko se ispostavi da je Red Bul zaista najbrža mašina.

Ne smemo da zaboravimo ni na druge polovine dve favorizovane garaže gde će Botas i dalje - nažalost verovatno bezuspešno - tražiti priliku da dokaže da zaslužuje mesto u šampionskom timu, dok će Perez iskustvom pokušati da nadoknadi neminovan deficit u brzini u odnosu na Verstapena.

Meksikanacu možda kvalifikacije nikad nisu bile jača strana ali nema dileme da Red Bul sa njim dobija najjaču postavu u poslednje tri godine, što je za Hornera oduvek bio osnovni preduslov za uspešan napad na Mercedes.

Najprijatnije iznenađenje u novoj sezoni bi trebalo da bude Meklaren, koji sada ponovo sa Mercedesovim agregatom, uz određenu finansijsku stabilizaciju, odličan vozački par Noris-Rikardo i fantastičnog Andreasa Zajdla na čelu tima ima sve preduslove ne samo da se ponovo bori za treću poziciju u konkurenciji konstruktora, već da se povremeno umeša i u direktnu borbu sa Red Bulom i Mercedesom, pogotovo na kvalifikacijama.

Osim ispred sebe, narandžasti će morati da obrate pažnju i na situaciju u retrovizoru jer će konkurencija u borbi za pozicije tri, četiri, pet, šest i sedam biti strašna.

Ferari je konačno unapredio agregat, što neće biti dovoljno za pobede ali bi uz talenat Leklera i Sainca moglo da omogući ne samo ozbiljne bodove već i poneki podijum. Aston Martin je za sada najveća nepoznanica jer na testovima nisu uspeli da „otključaju" pun potencijal divnog novog zelenog automobila. Deluje da je njihov AMR21 brži na trci nego na kvalifikacijama, pa će biti fascinantno pratiti Fetelovu borbu da dokaže da njegovo vreme nije prošlo. Gornji dom zatvaraju Alpin i AlfaTauri, sa doduše različitim ambicijama.

Nova reinkarnacija Enstona od Alonsa traži iskustvo ali pre svega ono po čemu je Španac u isto vreme i slavan i notoran - nemilosrdno gonjenje ekipe da bude bolja. Prošle godine tim je konačno stigao do podijuma, ali peto mesto u konkurenciji konstruktora se smatra neuspehom, pa je pred Nandom (i Okonom) ozbiljan zadatak.

AlfaTauri sa druge strane nema tako izraženu ambiciju da se gura u vrh - smisao njihovog postojanja uostalom i nije da konkuriše matičnoj ekipi Red Bula već da razvija buduće vozače za prvi tim - ali uz sjajan Hondin agregat, Gasli i Cunoda bi mnogima mogli da pomrse račune.

Ispred samog začelja, na ničijoj zemlji i poprilično zakucan na osmu poziciju nalazi se Alfa Romeo. Uz poboljšan Ferarijev agregat, Kimi i Đovinaci će imati nešto bolje korisničko iskustvo nego prošle sezone, ali nedovoljno dobro da bi se ozbiljno umešali u borbu sa petorkom koja će čekati kikseve Red Bula i Mercedesa.

Sa druge strane, Alfe bi trebalo da su dovoljno dobre da izmaknu Vilijamsu koji jeste napredovao ali ima vrlo plahovit automobil pa će tek na nekim stazama biti osetno bolji, i Hasu koji je unapred rešio da posle druge trke prestane da unapređuje ovogodišnji model i tako sav novac i energiju usmeri u automobil za sledeću sezonu, kada Džin Has očekuje da će pozamašna ulaganja koja je do sada napravio konačno rezultirati pristojnijim rezultatima.

Kada se podvuče crta, ako izuzmemo Has, Vilijams i Alfa Romeo, pred nama je godina trkanja u kojoj će razlike između pojedinih ekipa biti nikad manje. Što me najzad dovodi do one tako zbunjujuće prognoze sa početka ovog teksta. Jer toliko želim da nisam u pravu ali ne mogu se oteti utisku da - iz najbolje namere, ali opet svejedno - Formula 1 ponovo puca sebi u nogu i u godini u kojoj je neko konačno dostigao Mercedes odbacuje ovu novopronađenu konkurentnost zarad otpočinjanja nove ere u kojoj vrlo lako ponovo možemo da gledamo dominaciju jedne ekipe.

Do tada, ukoliko nam kovid ponovo ne pomrsi račune, pred nama su rekordne 23 trke, i sezona koja će ući duboko u decembar. Osim povratka na lokacije bez kojih smo ostali prošle sezone, kao što su Monako, Montreal, Ostin, Meksiko siti ili Sao Paolo, naročito intrigira ponovni dolazak na, doduše značajno izmenjeni Zandvort, kao i potpuno nova staza u Saudijskoj Arabiji za koju nas ubeđuju da će biti najbrža gradska staza koju smo ikad videli.

U svetu koji je i dalje jednako pogođen pandemijom, ovakav plan je izuzetno ambiciozan ali Formula 1 nam je prošle godine pokazala da ništa nije nemoguće. Pa hajde onda, ugasite ta crvena svetla i da krenemo.

*Mik Šumaher je insistirao da dobije skraćenicu koju je nekada sa toliko uspeha koristio njegov legendarni otac