Hondina "bomba" pred trku u Nirburgringu

Naopaka korona-sezona nas ovog vikenda vraća u Ajfel planine, sedam godina nakon što smo tamo poslednji put bili i mnogo pre nego što smo se nadali da ćemo ponovo imati priliku da gledamo Formulu 1 na (makar i novom) 'Ringu.

Međutim, u godini u kojoj je malo šta onako kako smo navikli da bude, na dobri stari Nirburgring umesto usred leta ovog puta dolazimo u hladnim oktobarskim danima što već samo za sebe dodaje jedan mistični sloj više lokaciji koja je ionako bremenita trkačkom istorijom.

Uz prognoziranu jednocifrenu temperaturu vazduha i notornu volatilnost vremenskih uslova teško je prognozirati u kom pravcu bi mogla da ode trka što, bez obzira na još jedan prvi red za Mercedes, današnje nedeljno popodne čini potencijalno jako zanimljivim.

Ipak, ovo neće biti tekst o tome.

Jer bomba koju je Honda prošle nedelje detonirala i dalje isuviše zaglušujuće odjekuje da bi mogli da pričamo o bilo čemu drugom.

Zvanično, Honda se (po ko zna koji put) ponovo povlači iz Formule 1 na kraju sledeće sezone, usled potrebe da se dodatni resursi kompanije preusmere u razvoj održivih zelenih tehnologija osnovnog auto biznisa.

Pravi razlozi se ipak jasno vide tek kada se ovaj „zvanični" stavi u kontekst aktuelnog trenutka Formule 1.

To što smo u eri apsolutne dominacije Mercedesa svakako nije pomoglo, i mada Honda može da se pohvali da je jedini proizvođač motora koji je u hibridnoj eri uspeo da trijumfuje sa dva različita tima, titula je i ove godine ostala nedostižna a sva je prilika da će tako biti i u 2021.

Još važnije, za razliku od Mercedesa, Ferarija i Renoa, Japanci jedini nemaju fabrički tim, usled čega je kompanija uskraćena za nagradni fond (novac dobijaju Red Bul i AlfaTauri) i mnogo bitnije, za mesto u različitim telima Formule 1, čime im je politički uticaj dramatično ograničen.

U takvoj situaciji, i uz maligne efekte pandemije na globalno tržište automobila, odluka da se napusti prestižna kategorija auto sporta više i ne deluje tako neobično. Kako god bilo, činjenica je da ne marimo previše za Hondu, jer njihova odluka je samo povod za naredne redove o nečemu mnogo bitnijem.

Motor ili šasija, šta je važnije

Moderna Formula 1 ima previše slabosti i puno je virtuelnog papira na ovom mestu u poslednjih deset godina potrošeno da se sve detaljno izlistaju i hladnokrvno seciraju.

Honda nam je pomogla da shvatimo da je jedna od njih ipak mnogo bitnija od svih ostalih, prosto zato što preti da ugrozi i samu egzistenciju najslavnijeg oblika auto sporta.

Enco Ferari možda nije bio u pravu kada je tvrdio kako je aerodinamika nevažna ako imaš superioran motor, ali je činjenica da je pogonska jedinica ono što je oduvek izdvajalo Formulu 1.

Današnji hibridni pogon svojom sofisticiranošću, efikasnošću i brutalnom snagom predstavlja vrhunac razvoja motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

U isto vreme, takav motor je previše težak, glomazan, užasno komplikovan, skup i poprilično nerelevantan što ga uprkos inženjerskoj izuzetnosti koja stoji iza njega, čini krajnje neuspešnim i ultimativno pogubnim po budućnost Formule 1.

Pogubnim, zbog toga što nas vodi pravo na onu stranu istorije na kojoj se danas nalaze Betamaks, Konkord, Polaroid, Netskejp ili Blekberi - redom revolucionarni proizvodi koji su bili isuviše ispred svog vremena da bi uspeli.

Odnosno, u slučaju Formule 1, imamo pogon koji je toliko savršen da u konačnici sprečava da se pojavi bilo koji novi proizvođač.

Trkanje ćorsokakom

Što i ne bi bio baš toliki problem (IndiKar u ponudi ima samo dva proizvođača dok Formula 1 i bez Honde ima 3) da nas taj isti, toliko sofisticirani i savršeni pogon ne vodi pravo u ćorsokak.

Isuviše je kompleksan i skup da bi bio relevantan za auto industriju a pri tome suprotan pravcu u kojem proizvođači automobila trenutno žele da idu. A taj željeni pravac - potpuna elektrifikacija - ishodište ne može imati u Formuli 1 već u jednoj drugoj kategoriji u kojoj su već i Mercedes i Sitroen i Audi i Nisan i Mahindra i Porše i Jaguar.

Da, mislim na Formulu E. Zato nije potrebno biti prorok pa videti da će pre nego kasnije i Mercedes i Reno, čak i Ferari koji se sve otvorenije raspituje za šampionat izdržljivosti, dići ruke od ovakve Formule 1.

Zbog toga, kada naredne godine preuzme kormilo od Čejsa Kerija, Stefano Domenikali kao prvi zadatak sebi mora da postavi spasavanje Formule 1 iz čeljusti auto-industrije.

Mercedes, Reno i Ferari danas toliko dominiraju sportom da je uticaj samih ekipa postao sekundaran u odnosu na ono što žele Volf, Abitebul i Binoto.

To što su njih trojica u isto vreme i šefovi svojih fabričkih timova predstavlja tek nevešti alibi za toliko skoncentrisanu moć u ovom trijumviratu.

Jer, koliko god fantastičan menadžer bio, Totova moć ne leži u šefovanju dominantnom šampionskom ekipom već u tome što motori sa trokrakom zvezdom snabdevaju i Rejsing Point, Vilijams, uskoro i Meklaren.

"Zelena" formula

Da stvar za Domenikalija bude teža, uspešno laviranje u mutnim vodama isprepletanih interesa velikog biznisa Formule 1 će - koliko god nemoguće izgledalo - biti tek taktički element i lakši deo posla koji je pred njim.

Ono što će biti mnogo teže i po čemu će se njegov mandat zauvek pamtiti će biti izbor strategije za izvlačenje sporta na put koji vodi u moguću budućnost. A tu je Stefano već na startu na Rubikonu od kojeg vode samo dva puta, Pravi i Pogrešan.

Jer jednostavno pitanje od kojeg već godinama svi beže nema jednostavan odgovor: da li Formula ima obavezu da bude „zelena", održiva, ekološki prihvatljiva i relevantna za svoje strateške partnere ili je njen DNK u stvari potpuno suprotan svemu tome?

Odnosno, da li Formulu 1 čini onim što je ona kroz istoriju bila (i time osvojila svoje mesto u srcima svih nas) pre svega potreba da najboljim vozačima na svetu pruži platformu da se trkaju vozeći najbrže što mogu nezavisno od toga da li je to bučno, prljavo i politički nekorektno?

Jedan ili E 

Ukoliko Domenikali za naš sport izabere prvu, „zelenu" opciju, ne vidim kako će izbeći da na kraju sačuva da se broj 1 u imenu ne pretvori u slovo E?

I da li to onda znači da Formula 1 može da opstane samo ako bi metamorfozirala u nešto drugo, što ona nikad nije bila?

Ako pak izabere drugu, baš-me-briga-za-ekologiju-i-interese-auto-industrije opciju, da li će Formula 1 bez moćnih partnera i sponzora (jer ko će od modernih korporativnih džinova želeti da bude povezan sa nečim takvim?) moći da ostane ono što je oduvek bila, kraljevska kategorija auto sporta? Odnosno, da li će uopšte takva i moći da opstane?

Ja ne pretendujem da imam rešenje za ovu egzistencijalnu dilemu Formule 1, ali to i nije bitno. Bitno je da li ga ima Domenikali.

Šta vi mislite?