Futsal i fudbal – mnogo razlika i jedna velika povezanost

U Brazilu, nedugo nakon što su Englezi doneli fudbal u Južnu Ameriku (los ingleses locos, kako su ih opisivali onovremeni hroničari, gledajući ih kako se jure međusobno i sa loptom u lukama, ponajpre estuara Rio de la Plate), lopta je postala jako važna.

Anglo-brazilac Čarls Miler je, nakon školovanja u Engleskoj, prema jednoj polumitskoj priči, doneo loptu i kopačke u Brazil i ubrzo je zabava stranaca postala opsesija lokalaca. U svemu tome, a shodno specifičnostima klime, mentaliteta i socioekonomskih okolnosti o kojima bi bilo iluzorno naširoko sada govoriti, fudbal se u Južnoj Americi igrao svugde gde je to prostor dozvoljavao.

Danas je kult "pelade", uličnog fudbala u Brazilu (u ostalim zemljama poznat je pod drugim imenima, pa se tako u Argentini igra potrero fudbal, odnosno fudbal na slobodnim površinima u urbanim sredinama), nešto što se smatra osnovom fudbalskog obrazovanja mladih igrača.

To ide tako daleko, da su u akademiji Ajaksa dečaci nekada igrali fudbal na parkingu, a betonski i tereni sa drim vrstama podloga (sa peskom, recimo) česti su u trening centrima širom sveta.

Da skratimo jednu jaku široku priču, dovoljno je reći da je ovo jedan od najboljih načina za razvijanje raznovrsnosti motorike, kako kod dečaka tako i kod starijih, profesionalnih fudbalera.

SSG (small sided games) su osnovni element tranažnih jedinica u elitnom fudbalu, a one čine, kako i sam izraz navodi, igre na skraćenom prostoru sa smanjenjim brojem igrača, sa jasno definisanim mesto u okviru trenažnog mikrociklusa (trenažnim periodom između dve utakmice).

Neki od najboljih fudbalera sveta počeli su igrajući, kolokvijalno, "mali fudbal". Neki su pokušavali da krenu u suprotnom smeru, pa je tako Brazilac Falkao, jedan od najboljih futsalera svih vremena, pokušao da igra fudbal, ali taj eksperiment nije bio najuspešniji.

Povezanosti i sličnosti ne mogu biti jasnije...

Onda zaista nije neobično što je neko poželeo da kodifikuje ovaj fudbal sa manjim brojem igrača i na manjem prostoru. To je uradio, pre 90 godina, Huan Karlos Serijani, urugvajski učitelj, koji je sastavio pravila za igru na košarkaškom terenu.

Futsal je bio samostalan sport (prva kontinentalna konfederacija osnovana je u Južnoj Americi sredinom šezdesetih) sve do 1989. godine, kada ulazi pod okrilje Fife. Prvo Evropsko prvenstvo odigrano je 1999. godine.

Najjasnije razlike između dva sporta vide se u činjenici da pozicije igrača nisu podjednako jasno definisane u futsalu kao u fudbalu. Postoje igrači koji se nazivaju "univerzalni" koji, suštinski, igraju sve. U futsalu "leteći golman" je takođe opcija, što je, naravno, situacija u kojoj golmana privremeno na terenu menja igrač.

Izmene su neograničene i ne moraju se prethodno najavljivati, mada igrači na teren mogu da uđu samo na, za to, predviđenom prostoru, tek nakon što igrač koga menjaju napusti igralište.

Akumulirani faulovi donose slobodan udarac bez opstrukcije (dakle, igrač i golman su sučeljeni). Pet faulova po jednom delu igre su neophodni za ovo.

Sve ovo, kao i činjenica da svaki prekid (osim faula) mora da se izvede za najviše četiri sekunde, čine ovaj sport vema dinamičnim.

U fudbalu postoje četiri nivoa tehnike, odnosno četiri razreda tehničkih elemenata. I u ovom segmentu dva sporta se razlikuju, jer uslovi igre, pa i manja lopta, konstruisana tako da manje odskače, nameću i njenu drugačiju obradu u prvom dodiru, drugačiju biomehaniku šuta neretko, golmanska tehnika je drastično drugačija u odnosu na fudbal...