Kako i zašto se dogodi da srce "saplete" vrhunskog sportistu poput Eriksena

Zato se logično odmah nametnulo pitanje: zašto, po definiciji najzdraviji i najspemniji ljudi, sportisti, kolabiraju? I šta su uzroci? I koliko su danas ugroženi i profesionalci i rekreativci posle preležane korone i koliko je taj virus opasan za srce?

To su neka od pitanja na koja su odgovarali gosti današnje emisije Oko, a početak je logično pripao "slučaju Eriksen", koji se desio u subotu. 

"U tom momentu pada, njega je kamera zumirala nekoliko sekundi pre toga, on nije imao nikakvu grimasu na licu što bi ukazivalo šta će se desiti. To je najveći problem. Kod ljudi koje sam ja pregledao i našao na EKG-u da imaju najverovatnije miokarditis, a da u sličnim situacijama nisu imali nikakvih simptoma i problema", kaže doktor Bojan Ćećez, specijalista sportske medicine, koji je istakao značaj defebrilatora.

"To mu je sigurno pomoglo i spaslo život. I ta oprema pored terena je vrlo važna, ali je veoma važna i edukacija o prvoj pomoći. To smo i mi radili u više navrata i na katedri za sport Medicinskog fakulteta, i u okviru OKS, i to ne samo edukacija lekara i medicinskog osoblja, već i drugih koji se nalaze pored terena, trenera i ostalih koji se nalaze u sastavu klubova", kaže prof. dr Dragan Radovanović, hirurg i doktor naših olimpijaca, i dodao:

"Imali smo te tri smrti na terenima u periodu od 2007. do 2014. godine, i nakon toga je Fifa pokrenula veoma ozbiljnu akciju. Pre svega, oformila je bazu podataka svih sportista i njihovih kardiovaskularnih tegoba, da bi posle razvili standarde obaveznih pregleda, ali i standarde opreme i obuke svih onih koji se nalaze pored terena. I vidite da je to dalo rezultat i ovaj čovek je sada živ zahvaljujući tome."

Dobro je "odigrao" i kapiten Danske Simon Kjer, koji je svom saigraču sklonio jezik u bitnom momentu i oslobodio disajne puteve.

"Najbitnija je stvar brzina reakcije i pružanja pomoći nekome kome se to desi. Desetak sekundi je ovde bilo potrebno. Postoje neke procedure koje ovde treba da se poštuju – gledaj, slušaj, pipaj. Prvo se pipa i proverava puls, onda se sluša disanje i gleda grudni koš da li se kreće. Ako sve to izostane, onda se odmah kreće s tim BLS-om (basic life support), odnosno pomaganje u oživljavanju, a on se radi masažom srca i veštačkim disanjem, dok ne dođe stručna i hitna pomoć, ALS (advance life support) i ekipa koja ima defibrilator", objašnjava doktor Ćećez.

Ovo nije prvi slučaj kolabiranja kod fudbalera, a dodatnu opasnost po sportiste sa sobom je donela pandemija koronavirusa. Jedan od prvih sportista u Srbiji kojem je otkriven miokarditis nakon preležanog kovida bio je vaterpolista Vuk Milojević. 

Kako je on otkrio problem? 

"Sasvim slučajno. Na tom redovnom pregledu koji imamo u klubu na šest meseci utvrđeno je da imam taj miokarditis. Na svu sreću smo to ustanovili u ranoj fazi, jer ja sam trenirao normalno, bez ikakvih problema i znanja da imam te tegobe", kaže Vuk.

Nešto slično prošao je i Lazar Mirković, fudbalski sudija.

"Isto kao i Vuk. Svakih šest meseci imamo preglede pre tih testova fizičkih normi, morate da budete u dobroj formi da biste toliko istrčali. Imali smo rutinski pregled, EKG. Bojanova kolegnica je primetila da nešto nije u redu. To je bilo u vreme kada je preminuo košarkaš Zvezde Majkl Odžo, i Bojan me je još jednom pregledao i rekao da ne može da me pusti da trčim, da imam velika preskakanja i da moram da uradim test opterećenja. Tu su primećena neka nenormalna preskakanja, pa me je uputio kod kardiologa, gde sam dobio lekove koje i dalje pijem", kazao je Marković u emisiji Oko.

Pogledajte kompletan razgovor Sanje Dragićević Babić u emisiji Oko i dodatno se informišite o ovoj temi koja je sve češće u žiži javnosti.