Dosije Armstrong: Od heroja do varalice

Izdajica, prevarant, kukavica. Svetska štampa utrkivala se u tome ko će Armstrongu pripisati pogrdniji epitet. Sedmostrukom šampionu najprestižnije biciklističke trke na svetu, Tur de Fransa, oduzete su sve titule sa ove trke.

Njegova slava, stečena maestralnim vožnjama na stazama širom sveta, dodatno je dobijala na značaju zbog činjenice da je devedesetih godina Lens pobedio rak, a potom postao najbolji na svetu.

Ipak, tokom lečenja od opake bolesti Beci Frenki, bolničarka srpskog porekla, koja je radila na klinici u kojoj se Lens lečio od raka testisa, saznala je detalje o tome šta je sve koristio, jer Armstrong je tokom lečenja morao da otkrije spisak nedozvoljenih sredstava koje je do tada uzimao.

Optižbe na račun Lensa Armstronga izneo je i njegov klupski kolega i suvozač iz reprezentacije SAD, Tajler Hamilton, koji je takođe bio dopingovan na Olimpijskim Igrama u Atini 2004. Hamilton je jasno pokazivao i ožiljke na ruci i govorio o dopingu javno, naglašavajući da zbog velike moralne odgovornosti i grže savesti, nije više mogao da krije istinu. Hamilton je doslovno objasnio da su u prevari učestvovali i menadžeri ekipa za koje su vozili, a zlato sa Olimpijskih Igara u Atini 2004. mu je oduzeto i dodeljeno drugoplasiranom na toj trci, Vjačeslavu Jekimovu.

Velike svetske korporacije koje su podržavale Armstronga, kao i najprestižnije sportske marke, po ovom otkriću prekinule su svaku saradnju sa njim i izjavile da su podržavale Armstronga kao vrhunskog sportistu, a ne kao prevaranta.

Armstrong se sumnjiči i da je potkupljivao čelnike Svetske biciklističe federacije i da je novcem od sponzora skrivao i zataškavao moguću aferu.

Pitanje koje se postavlja jeste, zbog čega je tek danas ova afera izašla na videlo, s obzirom na to da je još daleke 2005. Armstrong osvojio poslednju titulu na Turu, a Beci Frenki je godinu dana nakon toga iznela dokaze o njegovom dopingu.

Navodi se da je u pitanju čak i politika, jer Armstrong je poznat kao čovek koji je u poslednje vreme pružao veliku podršku narodu Kube i njihovom lideru Fidelu Kastru. Nije se bavio politikom, ali je javno iznosio svoje stavove.

Bilo kako bilo, ovo je najveća afera u istoriji biciklizma, a svetski čelnici, predvođeni direktorom Tur de Fransa Prudomom, odlučni su u tome da u periodu od 1999. do 2005. trka Kroz Francusku neće imati pobednika, nakon oduzimanja titula Armstrongu. Uz to, ova afera dokazala je da nema nedodirljivih i da istina kad tad mora da izađe na videlo. Jedno je sigurno, situacija u svetskom biciklizmu definitivno se od ovog trenutka menja. Ostaje da vidimo kako će te promene teći.