Maroko, čuvar arapskog jedinstva

Tradicionalno hladni Katarani dohvatili su se automobilskih truba nekoliko sekundi pošto je Hakimi odveo Maroko u osminu finala Svetskog prvenstva. Na ulicama Dohe, vijorile su se zastave Maroka, Alžira, Tunisa, Iraka, Saudijske Arabije, te nezaobilazne Palestine.

Navijačko ludilo zahvatilo je i navijače koji su ka Obrazovnom stadionu u Dohi krenuli bez karata, nadajući se da će na neki volšeban način uspeti da se ušunjaju na tribine.

Ispred stadiona ostalo je nekoliko hiljada pristalica Maroka, umotanih u zastave, koji su tok meča pratili na mobilnim telefonima. Dalje ka stadionu nisu mogli, jer su organizatori svuda naokolo rasporedili jake policijske snage i prvi put od početka Mundijala, specijalce u opremi za razbijanje demonstracija.

Poskakali su i putnici metroa, kao i listom svi ljudi koji su meč gledali u kafićima širom Dohe. I jedan Egipćanin koji je na stadion stigao u grupi marokanskih navijača.

Pobeda Maroka je tako bar na nekoliko dana produžila arapsko jedinstvo, koje je u Dohi vaskrslo kao čudna mešavina ponosa jer je Katar domaćin Svetskog prvenstva, ali i dobrih igara – prvo Saudijaca koji su na startu turnira pobedili Argentinu, te marokanskog fudbalskog čuda.

U Dohi su Katarani navijali za Saudijce, prema kojima van fudbala imaju ozbiljne rezerve. Katarani i Saudijci su navijali za Marokance. Alžirci, koji se uopšte nisu plasirali na Mundijal, pratili su sve utakmice arapskih selekcija.

Mahalo se zastavama Iraka i Egipta. Na svaku utakmicu nosili su i po nekoliko zastava Palestine, zemlje koja predstavlja zajednički imenitelj patnje arapskog sveta.

Svi zajedno, zdušno su navijali protiv selekcija koje dolaze sa Zapada – od podrške koju su pružali inače ne preterano popularnim Irancima protiv Amerike, pa sve do velike pobede Maroka nad Španijom.

Fudbal je, tako, dramatično popravio odnose među navijačima arapskih država i u zapećak bacio povremene netrpeljivosti – pa u Dohi više niko i ne pominje donedavnu saudijsku blokadu Katara.

Regionalne, verske i političke razmirice već decenijama predstavljaju izvor nejedinstva među arapskim narodima i neretko prerastaju u ozbiljne sukobe. Neki još traju – Libiju i Liban samo čudo deli od potpunog rasula, dok ni najnadobudniji među diplomatama ne vide kakvo valjano rešenje konflikata u Jemenu i Siriji.

Na otvaranju prvenstva, jedan pored drugog sedeli su katarski emir Šeik Tamim bin Hamad el Tani i saudijski princa Muhamed bin Salman. Nedaleko od njih sedeo je egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi.

Za Arape održavanje Svetskog prvenstva u fudbalu došlo je poput blagoslova, ili kako je to rekao šeik Muhamed bin Rašid el Maktum, vladar Dubaija: „Ovo je prekretnica za čitav arapski svet.“