Шест ствари које могу да одлуче меч Ђоковића и Надала

Ђоковић води 29-28 у победама, с тим што је та предност у претходном периоду смањена јер је Надал добио последња два међусобна дуела (недавни у финалу Рима, те последњи на Ролан Гаросу у прошлогодишњем финалу).

Тек шести пут се састају у полуфиналима гренд слемова, али трећи откад су се обојица етаблирали као чланови "велике тројке".

Претходна два била су епска – оно 2013. на истом месту, када се Новак упецао и испустио прилику у петом сету да елиминише каснијег шампиона, а онда и пет година касније у Вимблдону.

То полуфинале трајало је такође пет сетова, распоређених у два дана и Србин је последњи део игре у своју корист решио 10:8.

Од тада се много тога променило, Надал ће и сада бити фаворит, али то не значи да му унапред треба уписати тријумф. Много је фактора који би могли да реше предстојећи окршај, како спољних, тако и оних који се тичу самих играча.

Шест најважнијих је пред вама...

Лоптице

Организатори Отвореног првенства Француске у тенису променили су пред прошлогодишње издање снабдевача лоптица и компанију "Бабола" заменио је "Вилсон". Једна од највећих промена у последње две деценије одразила се на игру већ у уводним годинама, па је, на пример, Доминик Тим завршио учешће шокантним поразом у првом колу.

Нове лоптице су спорије и теже у односу на оне којима је у Паризу играно до прошлог септембра, један од најгласнијих противника био је и сам Надал, али је овог јуна потврђено да му оне ипак дају више предности у односу на Ђоковића.

Осим што нису толико продорне како претходне, "Вилсонове" лоптице много више одскачу и боље примају спин, нешто на чему се Рафина игра базира.

Ударцима који производе висок одскок, посебно са моћне форхенд стране, желеће да диктира ритам и одгура Новака од основне линије, како би га ставио у зону из које није толико опасан на најспоријој подлози.

Почетак меча

Све до 2020. овај фактор је био важан, али не у групи пресудних, јер су борбе двојице великих ривала умеле да потрају и више од пет сати, доносећи велики број преокрета. Свакако да је и у прошлости било врло битно ко ће задати почетни ударац, али је тек прошле сезоне, и то у финалу, оно избило у први план.

У тренутку када је Ђоковић био можда и најближи да коначно Надала сруши у финалу Ролан Гароса, када су сви мислили да игра најбољи тенис на шљаци у каријери, бољи и од чувене 2016. када је комплетирао каријерни гренд слем, десило се потпуно супротно.

Као да се није појавио у прва два сета и дозволио је "бику са Мајорке" да га потпуно одува са терена стадиона "Филип Шатрије". За нешто више од сат и по времена на семафору је писало 2-0, а Ђоковић је освојио само два гема. Штавише, први део игре изгубио је са "нулом".

Сада је јасно да то мора да избегне уколико жели да има шансу за тријумф и не дозволи да "моментум" одмах пређе на страну противника. Ако се то деси, Надал практично постаје непобедив у својој другој кући.

Глава

Уско скопчан са првим је и други фактор, током година можда и најзначији у ривалству које је обележило Опен еру. Први део истог у потпуности је припао Шпанцу, али је од 2011. ментална предност на страни Србина, који је успео и да преокрене однос победа у своју корист.

Мало је играча који могу да се похвале тиме да су способни да великом шампиону из Манакора могу да "уђу у главу".

На почетку је то полазило за руком Нику Кирјосу, Роџеру Федереру у првој половини њиховог ривалства, али никоме у тој мери и толико дуго као Ђоковићу. Низ од седам победа које је имао почетком прошле деценије учиниле су да је често изгледао као да му више одговара да игра са Рафом, него неким слабије рангираним играчем, пошто је пронашао рецепт.

Надал не би био ту где јесте да се временом није прилагодио и пронашао начин да промени свој приступ овим дуелима. У прилог томе иду два претходна меча које је решио у своју корист и гест након освајања прошлог Ролан Гароса, који јасно показује да му је, можда и од самог пехара, важније што је до истог дошао баш преко Ђоковића.

Сада је резултат готово изједначен, непознаница нема и онај који буде ментално чвршћи у намери да спроведе свој план игре, доћи ће до победе.

Сервис и ритерн

Ако питате тенисере који је најважнији ударац у њиховом спорту, апсолутна већина ће вам рећи да је то сервис, иако је управо Ђоковић увео тај тренд да је од истог можда важнији ритерн. У нашем случају, два фактора у једном. Но, почетни ударац ће бити онај од којег ће зависити успешност спровођења горенаведеног плана.

Обојица воле слајс сервисе којима могу да отварају терен за следећи напад, као и да се на исти ослоне у важним тренуцима. То посебно важи за Шпанца – у високом проценту, пошто је леворук, гађа противнички бекхенд када се суочава са проблемима.

Током турнира Новак је био нешто успешнији што се тиче процента убаченог првог сервиса, док је Надал за проценат бољи у успешности реализације.

Када је други сервис у питању, минимална је предност на страни српског играча, али је дуел са Матеом Беретинијем у четвртфиналу показао да ни добри проценти не значе много лаких поена и гемова.

Италијан успевао да парира и када је Ђоковић био на више о 80%, што је свакако било фрустрирајуће за шампиона из 2016. Уздаће се Новак у свој ритерн, али и у веома висок проценат реализованих брејк прилика.

У просеку у Паризу осваја две од три брејк шансе и, када се то сабере са Рафиним слабијим учинком када се суочава са приликама ривала (само 11 спасених од 22), могао би додатно да оптерети браниоца титуле.

Ђоковићев бекхенд

Овај ударац технички је кључ великог ривалства које данас прославља 58. епизоду. Када се сви аспекти ставе на страну, Ђоковићева способност да се одупире Надаловим форхендима и ономе што је описано у првом разлогу овог текста, донела су му и физичку надмоћ на терену.

Новак може да бекхенде хвата високо и неутралише спинове, али ће сада морати додатно да се адаптира и удара их "у пењању", смањујући ривалу време и простор за реакцију. Дијагонала је ту важна због чињенице да се Рафи не дозволи да закорачује у терен, док ће паралела бити она која ће правити разлику.

Током турнира је редовно погађао, много више него раније, а када она улази, јасно је да предност на страни освајача 18 гренд слемова.

Такође, његова бекхенд паралела пада на Шпанчев бекхенд, одакле му је много теже да креира углове за напад као са форхенд стране.

Дроп шотови

"Контролисана агресивност" је кованица која је обележила каријеру Новака Ђоковића и његов поход на највеће висине у "белом спорту". Изузетном комбинацијом паметне, стратешки разноврсне игре, дошао је до момента када је готово непобедив.

Ни сада неће морати да гађа линије, али ће рецепт за тријумф бити да константно шаље дубоке лопте и често мења ритам.

Слајсевима или, што често уме да изнервира његове навијаче, скраћеним лоптицама. Дроп-шотови постали су омиљени део Новаковог асортимана, али нису увек благодарни. Статистика показује да је у њиховом мечу у 2015, једини пут када га је победио на Ролан Гаросу, Ђоковић често позивао Надала на мрежу и то му се исплаћивало.

Дроп-шот је веома битан за промену и контролу темпа, односно држање Надала у неизвесности.

Међутим, неће смети да претерује као у прошлогодишњем финалу или у неким претходним окршајима. Противници могу да се навикну и пронађу решење, а када је тако, и квалитет тих удараца почиње да опада.

Надал ће много ређе скраћивати лоптиице, чиниће то само у моментима када је сигуран да је Србин далеко од основно линије и претежно ће их слати из форхенда. Ђоковић већину својих дроп-шотова игра бекхендом.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)