Олга је темпераментна на тату, али јој је узор ипак неко други

"Било је нејасно у једном тренутку да ли ће се и када ће се прекинути такмичења. Како је ситуација постајала драматичнија, тако сам у договору са родитељима одлучила да останем овде, јер овде имам најбоље услове за рад", каже 19-огодишња српска тенисерка.

"Има нас неколико десетина. Имамо све услове. Практично смо у интернату који је затворен. Не може да се уђе, не може да се изађе. Тренирамо и препоручено нам је да не излазимо из својих соба. Ако нисам на терену, онда сам у соби."

За некога ко је темпераментан и има много интересовања то није једноставно. Олга налази начина ипак да се забави.

"Чујемо се са својим најближима кад год могу. Гледам серије и забављам се колико могу на друштвеним мрежама. Поставим песме уз које играм и певам. Још када би знала да певам било би много лакше...хахахах."

Олга је била свесна од свог темперамента од малих ногу. Није се много променило ни сада, али једноставно, можда га сада боље контролише.

"Одмалена сам се бавила најразличитијим стварима, ја сам хиперактивна особа. Покушавала сам балет, одбојку, ма све могуће...и задржала се на тенису. Тако је почело. Знам да имам проблем са темпераментом, али га све боље контролишем. Усмеравам га све боље и то ми значи. Мислим да сам наследила темперамент од тате (Предраг Даниловић, чувени кошаркаш), али бих тако неки пут волела да сам хладнокрвна као он када је био на терену."

Често разговара са оцем и мајком Светлатном која је спортски новинар на Радио-телевизији Србије. Улгавном је она ишла са Олгом на путовања.

"Мајка ми је давала ту мајчинску љубав која много значи. Ако бих морала да кажем која су то два савета која сам добила од њих, од маме, то је да ће свет наставити и ако изгубим меч, да себе не оптерећујем. А од тате да је меч завршен тек онда када изађеш са терена. То је тако добар савет."

Олга има млађу сестру Соњу и брата Вука. Не може да их види тако често.

"Колико ми само они значе... Сада су толико велики да могу да причам са њима и саветујем се. Са Соњом могу да говорим о свим проблемима, а Вук ми је неки дан рекао да сада имам прилику док сам овде да унапредим неке ствари у игри и да могу да што боље искористим ово време. Дошло ми је да нешто између тога да се растопим од среће и пукнем од беса што нисмо заједно."

Она има и веома добар однос са саиграчицама из Фед куп репрезентације.

"Толико волимо кад смо заједно, и причамо нон-стоп. Не раздвајамо се када смо на мечевима репрезентације. Знате, ми из Србије и са Балкана смо изузетно блиски. И сигурно је да смо ми из Србије најгласнији. Када нас виде, питају нас: 'Је ли, да ли се ви стално свађате...Тако звучите.' Не, кажем и смејем се, ми само тако причамо."

Када се играо АТП куп у Бризбејну почетком године, Олга је била у том граду а момци из Дејвис куп репрезнетације су је позвали да са њима проводи време.

"Толико ми је било лепо да немам речи. Прихватили су ме као млађу сестру. Играли смо карте, слушала сам шта причају док тренирају, како саветују један другог...то је непроцењиво. Толико сам им захвална."

Међу њима је и момак који јој је узор.

"Рекла сам хиљаду пута. Новак. Све што он ради, како ради...он је феноменалан."

Љубитељка серије Френдс и Андрије и Анђелке, девојка која зна све реплике из филма Кад порастем бићу кенгур, неко ко зна хиљаде песама напамет, ко заборави који јој је број собе јер путује нон-стоп сада користи ово време да унапреди игру и покуша да стигне тамо где јој таленат показује пут, а то је у сам врх.