Сећање на локаут

Док синдикат играча и представници клубова NBA лиги и даље не могу да се договоре о подели зараде од око четири милијарде евра. Навијачи у Америци остају ускраћени за најбољу кошарку на планети. Све више NBA звезда прешло је "бару" и дошло у Европу, а како ствари стоје, тек следи најезда најбољих кошаркаша на Стари континент.

Ипак, ово није први пут да је почетак првенства одложен. Слична ствар последњи пут се догодила 1998. године, када је, такође, дошло до спора између клубова и играча због колективног уговора.

Тадашњи локаут који је почео у касно лето 1998. године окончан је у јануару 1999, а сваки тим одиграо је по 50 утакмица мање него што би играли да је сезона била регуларна.

Тај локаут памтиће и навијачи Звезде, која је те сезоне играла Евролигу. У своје редове Звезда је тада довела Владу Дивца, који је за клуб одиграо две утакмице. Владе је у Звездином дресу дебитовао у јануару на мечу против Жалгириса, када је противник требало да му буде Арвидас Сабонис, који је, такође, искористио локаут да заигра за литванског шампиона.

У пакленој атмосфери Пионира, Звезда је тада, уз огромне заслуге Дивца, остварила велику победу над Жалгирисом, који је те сезоне постао Европски шампион. Нажалост, Дивац је само два меча одиграо у дресу Звезде пре него што је локаут окончан и пре него што се вратио у NBA лигу.

И док је Владе Дивац, некадашњи играч Партизана, убирао овације Звездиних навијача, амерички кошаркаши који су штрајковали и навукли на себе бес навијача.

Тако је тадашњи центар Њујорк Никса Патрик Јуинг, председник Синдиката играча и један од најважнијих у преговорима са представницима клубова, својом изјавом да професионални спортисти доста зарађују, али да доста и троше.

Иначе, најмања плата у NBA лиги у то време износила је 275.000 долара годишње, што је неупоредиво више примања од осталих "смртника" у Америци.

Колико су NBA играчи тада били неодговорни у својим изјавама говори и пример тадашњег бека Бостон Селтикса, Кенија Андерсона, који је за Њујорк тајмс у шали рекао да ће, уколико штрајк потраје, морати да прода један од својих осам аутомобила. 

Занимљиво је да је Андерсон пре штрајка зарађивао 5,8 милиона долара годишње.

Грент Хил и Тим Данкан, тада још увек млади и перспективни играчи, свој штрајк су овековечили и уновчили у реклами за "спрајт".

Њих двојица су глумили незапослене кошаркаше, које си могао да изнајмиш телефоном да, својом висином обаве кућне послове које њихове муштерије нису могле да заврше.

Један од играча који је дошао у центар пажње за време локаута јеSTE Кевин Гарнет који је наступао за Минесота Тимебрвулфсе. Многи сматрају да је његов шестогодишњи уговор, вредан 126 милиона долара, један од разлога зашто је локаут и почео.

Бивши челник лиге, Рас Граник касније je изјавио да је Гарнетов уговор заувек променио ствари у лиги. Како је напоменуо, то је био уговор после кога су власници рекли сматрали да се нешто мора променити и да се невероватне плате играча морају ограничити.

Један од резултата компромиса власника и представника играча била је одредба уговора према којој су ограничене зараде у NBA.

Тако су кошаркаши који су десет година наступали у NBA могли да зарађују максимално 14 милиона долара. Oни са девет година зарађивали су максимално 11 милиона, а од шест до девет година стажа највише су могли да инкасирају девет милиона долара.

Један од највећих губитника локаута био је Шекил О'нил, који је највише инсистирао да до договора дође што пре.

Шек је имао седмогодишњи уговор уговор са Лејкерсима вредан 121 милион долара, али после локаута, Шек је могао да прима максимално 11 милиона долара по сезони, са годишњим повећањем плате од 12,5 одсто, што је, када се сабере, мање од првобитно договорене суме са тимом из Лос Анђелеса.

Играчи који су највише били угрожени локаутом били су рукији, који нису знали ни какав их уговор очекује у првој професионалној сезони.

Паузу у NBA лиги искористио је први пик са драфта, Мајкл Оловоканди, који је, само два дана пред окончање локаута, потписао уговор са Киндером из Болоње.

Тако је овај играч, уместо да дебитује у NBA лиги, први меч у професионалној каријери одиграо за један европски тим. Оловоканди је за шест недеља у Киндеру инкасирао милион долара.

Један од ретких кошаркаша коме је пријао локаут јесте Латрел Спривел, који је по окончању штрајка дебитовао за Њујорк Никсе.

Претходно је Спривел одслужио једну од најдужих суспензија у NBA лиги од 68 утакмица, коју је зарадио зато што је давио и ударио тренера Пи Џеј Карлисима, који је водио Голсден Стејт Вориорсе док је овај играч наступао за тај клуб.

Суспензија која је трајала више од година дана скоро потпуно је смирила Спривела који је и раније био познат по агресивном понашању. Овај играч је по окончању локаута заигра за Никсе које је те сезоне одвео у финале NBA лиге где су поражени од Сан Антонио Спарса.

Можда и највећа жртва локаута били су Чикаго Булси. Само недељу дана пошто је објављенo да су две стране постигле договор о окончању штрајка, Мајкл Џордан се повукао, други и последњи пут.

Одмах после Џордана, отишао је и Скоти Пипен који је потписао за Хјустон, а екипу је напустио и легендарни тренер Фил Џексон.

Од старе гарде у Булсима су остали Тим Флојд, Тони Кукоч и Рон Харпер, који су успели да тим доведу до победе у само 13 од 37 одиграних утакмица.

Ово је био само почетак тоталног распада Булса који су у NBA лиги играли споредну улогу све донедавно када је у екипу дошао Дерик Роуз.

И на крају, ову контроверзну сезону у NBA тријумфоално су завршили Сан Антонио Спарси, који су и освојили титулу.

Са центарским тандемом који се састојао од искусног Дејвида Робинсона и младог и изузетно квалитетног Тима Данкана, Спарси су успели да узму прву од четири титуле у постлокаут периоду.

Занимљиво је да је замерку на титулу Сан Антонија имао Фил Џексон, који је рекао да шампионски прстен тима из Тексаса треба да има утиснуту зевздицу, да се зна да титулу нису освојили у регуларној сезони.

Ово је само био увод и велики ривалитет који између Лос Анђелес Лејкерса и Сан Антонија у Западној конференцији.