Шта ће рећи о Стефу Карију сада

Шест утакмица било је довољно да Голден стејт забележи четири победе над екипом Бостон селтикса.

Један од два најтрофејнија клуба у историји НБА лиге, изгубио је и други меч у свом "Ти-Ди гардену" и тако остао на скромних 17 трофеја "Лери О'Брајан".

Са друге стране, тим из Сан Франциска својим витринама прикључује седму титулу најбољег светског клупског шампиона. 

За разлику од Бостона, које је своје титуле освајао пре много година и који је у последњих 36 сезона освојио један трофеј, Голден стејт је синоћном победом зацементирао свој статус најбоље екипе данашњице.

По четврти пут у последњих седам сезона, "ратници" су уз шампањац и томпус прославили огроман успех.

Доказали су Вориорси много тога овом титулом.

Доказали да им није потребан Кевин Дурент, да и даље кроз драфт и добар скаутинг могу да саставе шампионску екипу, да систем који гаје може да сруши било ког противника и одбрану, да су јединствени и да их не можете копирати, да колико год били критични према њима и тражили им длаку у јајету, морате им одати поштовање и све заслуге.

Онај ко је можда био и под највећим притиском и ко више од осталих има шта да доказује, свакако је Стеф Кари.

Годинама (некада са оправданим разлогом, некада и не), Вордел Стефен Кари налазио се на удару критика.

"Атлетицизам и експлозивност Стефа Карија су испод стандарда. Не завршава добро испод обруча, мора да буде бољи приликом контроле лопте. Мораће знатно да напредује као плејмејкер, ако жели да оствари било какав успех у НБА", гласио је Каријев руки скаут извештај.

Када су га те 2009. године питали где види себе за десет година, Стеф је између осталог рекао да се нада да ће и даље бити у НБА лиги.

Неколико, тј. много година касније, ушао је у одабрано друштво са четири НБА титуле, двоструким МВП признањем у регуларној сезони, четири пута био је члан најбоље петорке лиге, осам пута Ол-стар учесник, два пута освајач такмичења у брзом шутирању тројки, два пута најбољи стрелац лиге, једном најбољи крадљивац, да би ове сезоне освојио оно што му се највише замерало и што му је недостајало.

При првом освајању титуле ове генерације Голден стејта, МВП финала био је Андре Игодала.

Велика полемика водила се око тога, али су аналитичари и критичари за главне аргументе имали то што Кари није био лидер екипе ни у једној категорији осим поена и што не само да није чувао противничког најбољег играча већ су често морали да га "крију" на паркету у одбрани.

Потом, уследило је чувено финале 2016. године против Кливленда, када је Голден стејт испустио предност од 3-1 у финалу.

Каријев мањак концентрације и жеље, поготово у четвртим четвртинама, утицали су у великој мери на његове бројеве, промашаје, изгубљене лопте, али и на његово наслеђе.

Након тог финала, Голден стејт је у своје редове довео Кевина Дурента, са којим су прелако освојили два наредна прстена. 

Ипак, МВП тих финала био је управо Кеј-Ди, па су се те титуле приписивале више њему него Карију и остатку Голден стејта.

Стеф се, с разлогом, на огромном удару критика нашао и 2019. године, када је морао без повређених Дурента и Томспона да вуче екипу у финалу против Торонта, које је изгубио, као и прошле сезоне, када ни кроз плеј-ин није успео да своју екипу угура међу осам најбољих на Западу.

Међутим, у сваком од неуспеха и ситуација у којима је критикован, Стеф је говорио о будућности, како ће се још више радити, трудити и напредовати и како се екипе Голден стејта треба плашити.

Почетком ове сезоне, према мишљењима аналитичара и стручњака, нису били међу три фаворита за прстен. Ретко ко је могао уопште да помисли да поред Бруклина, Лејкерса, Милвокија и осталих тимова, Голден стејт поседује оно што је потребно да би се вратио на трон.

Они су ипак веровали од првог дана. Упркос повредама и променама у ротацији, регуларни део су завршили на високом трећем месту са 53 победе, да би се онда кроз Западну конференцију благо речено прошетали.

Јокић и Денвер, потом Џа и Мемфис, па онда и Лука и Далас, нису представљали никакву претњу по тим Стива Кера.

Када је дошао ред на велико финале и Бостон, карте и изгледи су се променили и, одједном, Вориорси су постали фаворити за титулу.

Бостон је показао зубе, преокретом дошао до победе у првој утакмици и наговестио да је сазрео и да има потенцијал за освајање прстена.

Када су Селтикси повели са 2-1, многи су ускочили на тај воз и веровали да је све готово.

Стеф је мислио другачије.

Овога пута без Дурента, без нестварно добрих Клеја и Грина, без Ливингстона и Игодале (у тој мери), ставио је читаву екипу на своја леђа и водио је до самог врха.

У просеку, у шест утакмица у овогодишњем финалу, бележио је 31,2 поена, шест скокова и пет асистенција и није било дилеме да ли ће освојити трофеј назван по Билу Раселу, трофеј који му је недостајао да комплетира витрину уникатног будућег члана Куће славних. 

Променио је игру, учинио да не можете да поверујете својим очима, да морате да га чувате дуж целог терена, да се хватате за главу и пре него што је избаци лопту из руку.

Уједно, упропастио је игру. Натерао је милионе и милионе кошаркаша, што садашњих, што будућих, да помисле да могу да ураде оно што он ради. 

Натерао је многе да помисле да могу да шутну са десет метара и већ крену да трче у одбрану, да дриблингом заобиђу чувара као да је чуњ, да могу да изнесу играча на леђима и лопту заврну на таблу и поентирају уз фаул с таквом лакоћом.

Одавно је доказао да је најбољи шутер у историји кошарке, а ове сезоне напокон је своје име уврстио раме уз раме са најбољим играчима овог спорта.

Да ли се налази међу 20, 15, 10 или пет најбољих у историји кошарке, то треба оставити неким већим стручњацима, али не треба бити експерт светског реномеа да се схвати да ово што ради Стеф Кари у кошарци данас, треба сваког секунда ценити, дивити се и поштовати.