Голден Стејт против Бостона у великом финалу - Шанса за разбијање митова и исписивање историје

Обе екипе имају много што шта да докажу, али обе екипе немају више коме да се правдају.

Изузетно дуга и напорна НБА сезона приводи се крају, а до финиша су стигли они који су то највише и заслужили.

"Ратници" изашли да се играју

Голден Стејт вориорси су показали да им не треба Кевин Дурент да би били у великом финалу.

"Ратници" се сада налазе на корак од титуле, чиме ће и дефинитивно доказати да су најбољи тим данашњице.

Тим из Сан Франциска је учествовао у пет финала у последњих седам година, а након две сезоне паузе, Вориорси су се вратили у врх лиге.

Последњи пут, шампиони су били 2018. године, када су предвођени Дурентом надиграли Кливленд.

Ипак, последње искуство у НБА финалу не памте по добром, пошто су 2019. године поражени са 4:2 од Торонта, у финалу које је остало у сенкама повреда Томпсона и Дурента.

Ове сезоне, Голден стејт је од првог дана деловао као екипа са шампионским амбицијама.

Иако су поново имали великих здравствених проблема током регуларне сезоне, успели су да jе заврше на високој трећој позицији.

Сви љубитељи кошарке знали су да се они спремају и чувају за оно најбитније, плеј-оф фазу такмичења.

У првом колу, препрека им је био Никола Јокић и екипа Денвер нагетса, са којом су лако изашли на крај (4-1). 

Врло добро је тренер Стив Кер, заједно са својим особљем, препознао од кога долази највећа претња, па према њој искреирао дефанзивне и офанзивне шеме и акције.

У полуфиналу конференције састали су се са Мемфисом, вероватно најпријатнијим изненађењем НБА лиге ове сезоне.

Велика борба у шест мечева, али и серија која је остала упамћена по тешким повредама Пејтона јуниора на једној, и оној много битнијој - Џа Морента на другој страни.

Било како било, млад тим Мемфиса налетео је на гиганта и добио лекцију за наредне сезоне.

Последњи корак пред финале, били су Далас меверикси, предвођени Луком Дончићем.

И док су многи очекивали и надали се да ће Лука да помрси рачуне и Стефу и екипи, до тога наравно није дошло.

Попут у серији са Денвером, Голден Стејт је на сјајан начин изашао на крај са "one man show" екипом.

Лука је играо маестрално, извлачио максимум како из себе, тако и из саиграча, али је Голден Стејт веома убедљиво у пет утакмица оправдао улогу фаворита.

Стеф Кари је поново нерешива енигма и мотор екипе који привлачи исувише пажње противничких одбрана.

Помало олако искључен из МВП конкуренције ове сезоне, Кари у плеј-офу остварује пун потенцијал, терорише противничке екипе и води овај сјајан тим до успеха.

Наравно, добри сте онолико колико су вам добри и саиграчи и тим, а Стефов је ове сезоне веома добар.

Клеј Томпсон, сада већ традиционално, испод радара и помпе, пружа маестралне партије на обе стране паркета.

Голден Стејт се из године у годину ослања на његова офанзивна и дефанзивна умећа, а он из године у годину оправдава поверење и врло често из улоге другог, прелазу у улогу првог играча екипе.

Дрејмојнд Грин је неизоставни део ове слагалице.

Начин на који Грин командује одбраном, препознаје противничке акције, жрвтвује свој мозак и своје тело за тим, некада се чини ванземаљским.

Ипак, Голден Стејт осећа сваки секунд његовог изостанка са паркета, па би Грин морао да укроти свој традиционално дуг језик и прљаву нарав.

И поред свих наведених кошаркаша и њихових способности, лепота Голден Стејта ове сезоне јесте и то што им остатак екипе изгледа сјајно.

Џордан Пул је прешао пут од играча из развојне лиге, једног од најгорих рукија у НБА, до једног од најбољих стрелаца лиге.

Разноврсност коју поседује у нападачком арсеналу је невероватна и иде до те мере да многи са разлогом њега сматрају за трећег "сплеш брата" Голден Стејта.

Ендру Вигинс је такође неко ко је у огромној мери напредовао. Од "пропалог талента" и новог Херисона Барнса, до Ол стара и играча који максимално добро користи свој атлетицизам и сваки вишак простора сурово кажњава. 

Кевон Луни је пребродио муке са повредама и сада поново показује да је један од најзахвалнијих центара лиге.

Сјајно Луни у нападу користи све ситуације које му искреирају саиграчи, док у одбрани одлично пружа своје тело и скок на располагање.

Биће занимљиво видети какве ће улоге имати српски кошаркаш Немања Бјелица, али и Тоскано Андерсон, опорављени Пејтон, као и атлетски импресивни Каминга и Тоскано-Андерсон. 

Селтикси порасли и осамосталили се

Годинама су навијачи и играчи Бостон селтикса чекали и надали се тренутку када ће поново имати прилику да се боре за НБА титулу.

Једна од две најтрофејније франшизе читаве лиге, са чак 17 титула, дуго није била фактор у НБА лиги.

Из сезоне у сезону, спутавао их је прво Леброн Џејмс, на чијем су се путу на Истоку налазили, да би потом Леброна у тој улози наследио Јанис Антетокумпо.

Напокон, екипа Бостона је сазрела, одрасла, пронашла себе у улогама које им највише одговарају и то изгледа сјајно.

Ретко ко је могао да очекује да ће одличног Бреда Стивенса, "Грега Поповича са Истока" било који тренер успешно наследити.

Када је у јулу прошле године Име Удока постављен на место тренера, многи су унапред отписали Бостон, тврдећи да чак и уколико Удока буде право решење за шефа струке, да ће му бити потребно доста времена. 

Реалност је била другачија, а некадашњи асистент у Бруклину и Сан Антонију израстао је у једног од најбољег тренера у лиги.

Оно што највише краси екипу Бостона јесте разноврсност у нападу, али и атомска одбрана коју им је Удока усадио. 

Такође, пут који је тим из Масачусетса прошао да би дошао до НБА финала је импресиван и вредан сваке похвале.

Већ у првој рунди, морали су да се састану са веома неугодним Бруклином и већ тада су их многи отписивали.

Ипак, "вајлдкарта" како су људи из НБА света називали Нетсе, није упалила, већ их је Бостон почистио у четири утакмице.

У тој серији, Бостон је наговестио значај њихове одбране, пошто су нападачки суперталентоване Ирвинга и Дурента лимитирали онако како вероватно нико до тада није.

Уследиле су две невероватно узбудљиве и неизвесне серије против Милвокија и Мајамија.

Врло лако је могло да се деси да Бостон изгуби од обе екипе, пошто су обе серије ишле у седам мечева, али је Бостон успевао да се издигне из свих ситуација и проблема и оствари пласман у велико финале.

Јанис је "укроћен", у мери у којој се може укротити, али је велику улогу у томе играла повреда Криса Мидлтона и то што Грк није имао праву подршку саиграча.

Што се тиче серије са Мајамијем, од првог секунда прве утакмице, могло се наговестити да ће та серија ићи у седам мечева.

Обе екипе биле су способне и талентоване толико да ову другу екипу почисти са терена.

Смењивале су се убедљиве победе у првих пар утакмица, да би у финишу серије све било одлучено на једну лопту, један посед.

И поред тога што је Џејлен Браун коначно постао поуздан, што је Маркус Смарт постао најбољи дефанзивац лиге, поред тога што је Ал Хорфорд у 36. години заиграо кошарку каријере, што су Грент Вилијамс, Пејтон Причард и Дерик Вајт одлично прихватили своје улоге, кључ Бостона лежи у Џејсону Тејтуму.

Партије које је пружао у најбитнијим моментима и најнеизвеснијим утакмицама читаве сезоне, Бостон су издигле на нови ниво.

Напокон је Тејтум сазрео у комплетног играча, врсног стрелца, атлетски беспрекорног дефанзивца и можда и најбитније - интелигентног и паментог кошаркаша.

Сада већ неколико сезона, Тејтума су челичили најбољи играчи читаве лиге: Леброн, Кавај и Јанис.

Од сваког од њих, имао је шта да научи, али утисак је да је на Тејтума највише утицао неко ко нажалост није више ту.

Поново је НБА паркет видео љубичасто златну знојницу за лакат са бројем 24, поново је НБА лига видела "мамбин менталитет" на делу, поново је дух Кобија Брајанта водио до победе.

Напредовао је Тејтум у сваком смислу ових година, али стиче се утисак да је напредак на психичком плану нешто што је учинило да бреме једног од најбољих играча лиге, не схвати као клетву, него прихвати као комплимент.

Пре седме утакмице, Тејтум је послао свом преминулом ментору и приватном тренеру поруку да не брине и да ће у седмом мечу преузети ствар у своје руке. 

Када чујете такве ствари, схватате колико Тејтуму оваква сезона значи, какав му изазов представља и какве му амбиције отвара.

Много за доказати, никоме за правдати 

Обе екипе имају доста тога да добију и изгубе у финалу.

Голден Стејту су многи умањивали значај освојених титула док су у својим редовима имали и Кевина Дурента.

Сматрало се да им је само једна од три недавне титуле "права" и да су само једну истински освојили.

Пре две сезоне имали су најлошији скор у читаовј лиги у регуларном делу сезоне. 

Сада имају шансу да избришу све митове и докажу да су најбоља екипа данашњице.

Такође, Стеф Кари, једини једногласни МВП лиге, најбољи шутер у историји овог спорта, троструки НБА шампион, никада није освојио награду за најкориснијег играча финала.

Ове сезоне и у овом финалу, Стеф има прилику да испише нове странице историје и напокон себе сврста тамо где и припада, раме уз раме са легендама лиге.

Међутим, шта год да се десило у финалу, утисак је да Голден Стејт ипак не треба никоме више да се правда и да су самим пласманом у финале, запушили многа уста критичара. 

Што се тиче Бостона, они такође имају много тога за доказати.

Једна од две најтрофејније франшизе у историји лиге, већ дуго не зна како је то освојити титулу.

Чак 17 пута Бостон је био шампион НБА лиге, али оно што пара очи јесте то што је само једна од тих 17 титула дошла у последњих 36 година.

Бостон је у последњем финалу учествовао пре 10 година, а последњу титулу су освојили сада већ давне 2008.

Предуго се Селтикси ките старим перјем и са разлогом НБА аналитичари и критичари од њих траже успех.

Иако је сам пласман у финале огроман успех и потврда одличне сезоне, ма шта урадили у финалу, играчи Бостона ће имати задатак да успехе понављају и наредних сезона.