НБА Евролига - феномен размене с обе стране баре за коју су "криви“ Дончић, култура и новац

Деценијама траје полемика око тога да ли се "права" и најбоља кошарка игра у Европи или "преко баре".

Постаје ли НБА лига све више циркус, хвата ли Евролига све више прикључак, или је разлика још увек огромна и недостижна?

Многима смета то што освајач НБА лиге добија звање клупског шампиона света, јер (за разлику од на пример фудбала) није играо против клубова и шампиона са осталих континената.

Након најновијих гласина и информација, врло брзо бисмо могли да видимо окршај шампиона НБА и Евролиге, а можда и много више од тога.

Наиме, како је прво пренела шпанска Марка, а потом и бројни остали угледни портали, углавном кошаркашки, НБА лига ступила је у контакт са Евролигом.

Адам Силвер је наводно покретач идеје и контактирао је челнике елитног европског такмичења, конкретно Ђордија Бартомеуа, како би се започело са најконкретнијом сарадњом на релацији САД - Европа.

Идеја је много, од поменуте да шампиони Евролиге и НБА лиге "укрсте копља" у борби за титулу светског првака, до тога да поред Источне и Западне конференције, НБА добије и Европску конференцију.

Париз, Лондон, Барселона и Мадрид су протеклих година били домаћини што НБА утакмица, што кампова и самита које је организовала најјача лига на свету.

Како се ради о НБА лиги, у којој финансијски аспект често игра кључну улогу, сигурно је да су људи из САД намирисали прилику за огромном зарадом и маркетиншком промоцијом.

Ипак, Европа може и има да понуди много више од атрактивних градова који ће доносити профит.

Томе сведочи све већи број играча са "старог континента" у НБА лиги, који не само да успевају да изборе место у ростерима клубова, већ тамо доминирају и освајају престижна признања и награде.  

Такође, сведоци смо времена у којем се све већи број америчких кошаркаша, након напуштања НБА лиге, одлучује за Европу, радије неголи Кину, Јапан, Филипине, Тајван, Порторико.

Постоји много разлога, тј "криваца" што су НБА франшизе почеле да верују играчима из Европе, односно што су амерички кошаркаши почели да верују Европи.

У једном неформалном разговору, бивши тренер Црвене звезде Милан Томић, открио је да је неочекивано велику улогу у овим обостраним трансакцијама последњих година, играо нико други до Лука Дончић.

Према његовим речима, али и речима многих кошаркашких стручњака, Дончић је постао "мост" између Европе и Америке.

Адетокумба или Јокића нису могли да "намиришу", али им је Дончић био испред носа.

Готово сви угледни НБА аналитичари говорили су како су Деандре Ејтон, Тре Јанг и Марвин Бегли очигледан избори пре Луке Дончића на НБА драфту 2018. године. 

Ретки су били они који су говорили да је тадашње дете, тинејџер, било МВП финала фајнал-фора у којем је надиграло одрасле људе и врло добре играче из потцењеног првенства, те да је прави "бисер" који се не сме испустити.

Ипак, глас већине је пресудио па су пре Дончића предност при избору имале звезде НЦАА колеџ кошарке, проверени таленти, о којима се годинама писало и причало.

Пар година касније, Дончић је разуверио неверне Томе, доказао свој потенцијал, али и у великој мери помогао такмичењу из којег је дошао.

Након освајања награде за најбољег новајлију године, обарање многобројних статистичких рекорда, фантастичних издања у дресу Даласа и враћања ове франшизе у плеј-оф, Дончић је променио наратив.

О Европи, конкретно Евролиги, се много другачије прича, са много више поштовања.

Готово преко ноћи, један Стивен Еј Смит сада има мишљење да Европа има јединствену кошаркашку културу, на коју би САД морале све више да се угледају.

Кендрик Перкинс саветује средњошколце да се опробају у Европи против одраслих људи, како би очврснули и били спремни за оно што их чека у НБА.

Наравно, морала је и Евролига да предузме одговарајуће потезе и мере како би била привлачнија и доступачнија играчима из Америке.

Промена система такмичења, напредак у маркетингу, повећани буџети, увођење минималне платежне моћи и још много фактора, утицали су на то да се више него солидни амерички кошаркаши, услед отпуштања из НБА, одлуче за Европу (Фарид, О'Брајант, Куруц, Монро, Кук, Бенет, Мејкер, Нејпир, Лојд, Мудије, Кејнан, Мејо, Гос, Вајт, Вилијамс...).  

Поред Азије, која је позната по томе што је давала огромне плате таквим играчима, Европи услугу није чинила ни развојна НБА лига, која је пре пар година повећала потенцијалну минималну зараду, па су се амерички играчи радије опредељивали да остану на свом континенту, они срећнији чак у свом граду или кући, него да се упуте на далеко путовање "преко баре".

Сада је већ очигледно да је први већи "талас" Американаца у Европи имао позитивне утиске и добра искуства која су пренели својим сународницима.

Тако су разбијени митови да се у Европи на гостовања иде искључиво аутобусима или стопирањем, да се тренира три пута дневно, да им је живот угрожен или да ће се сигурно наћи у неком од расистичких испада. 

Према статистичким параметрима портала "RunRepeat" из 2020. године, у односу на сезону 2000/2001, број америчких играча порастао је за 119 одсто.

Са друге стране, у поменутом периоду у НБА лиги, број америчких играча опао је са 91 на 77 одсто, а број Европљана у НБА повећао се са 4 на 13 одсто.

Тако долазимо до податка да Европљани данас доминирају НБА лигом, а Американци Евролигом.

Јанис Адетокумбо је лидер и лице Милвоки бакса, актуелних НБА шампиона.

Грк је освајач признања најкориснијег играча финала, двоструки узастопни МВП регуларне сезоне, петоструки "Ол-стар" и МВП утакмице свих звезда. 

Освојио је награду за најбољег дефанзивца године, а три пута био у најбољој петорци.

Никола Јокић актуелни је МВП регуларног дела сезоне НБА лиге, троструки "Ол-стар" и двоструки члан најбоље петорке лиге.

Поменути Дончић је потенцијални Лебронов наследник на месту лица лиге, Руди Гобер троструки најбољи дефанзивац, Вучевић дабл-дабл машина, Богдановићи, али и Фурније и Батум "цепају" мрежице и "решетају" из ноћи у ноћ. 

У готово свим клубовима који се такмиче у Евролиги или Еврокупу, амерички играчи имају највећу минутажи, најбољи су стрелци и генерално су носиоци екипа на разне начине.

Све наведено говори да очигледно Европа без Американаца не може, али примећује се да исто тако ни НБА не може без Европљана и зато ће бити веома занимљиво видети колико и на који начин ће НБА и Евролига сарађивати, јер је то нешто што је светској кошарци неопходно.

Утисак је и да оно што би требало, тачније што би се морало променити, јесте број европских тренера и стручњака којима би НБА морао дати већу шансу и поверење, јер би они најбоље могли да пренесу ту кошаркашку културу и имплементирају је у шоу бизнис какав је НБА.

Александар Петровић (AlexPetro23)