Од мангупа са београдског Црвеног крста до најбољег европског тренера - животни пут великог Дуде

Душан Дуда Ивковић преминуо је у Београду у 78. години, а током готово 50 година тренерског стажа постао је један од најбољих кошаркашких стратега на свету.

Жељко Обрадовић се пред навијаче Партизана вратио у дану када је заувек отишао његов кум, пријатељ, кошаркашки учитељ – Душан Дуда Ивковић. Био је то играчки опроштај Новице Величковића али је могао да се гледа и као животни опроштај од једног од највећих европских тренера; јер играли су некадашњи и садашњи шампион Европе, први клуб у тренерској каријери Душана Ивковића Партизан и последњи Ефес.

Тешко је изабрати највећу победу Душана Ивковића да ли је лакше изабрати највећи пораз?

Како је Душан Ивковић постао тренер? Зашто кључно место у свим причама о Дуди Ивковићу има Раднички, како му је успело да као први сениорски тим добије баш Партизан и да с њим освоји све?

Која је његова тренерска филозофија, ко су му били учитељи, да ли има наследника?

Да ли је, упркос великим успесима које је имао са бројним клубовима из Србије, Грчке, Русије и Турске његово ремек-дело заправо кошаркашка репрезентација Југославије односно после Србије?

О Душану Ивковићу за Око магазин говоре његови некадашњи играчи, саиграчи и пријатељи: Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Зоран Савић, Мирољуб Дуги Дамјановић, Владислав Лучић, Ергин Атаман и Горан Султановић.