Ковачевићева за РТС: Не одређује све судбина, већ и то како ми реагујемо

На предлог Амбасаде Француске, њихов председник Емануел Макрон доделио је Орден витеза националног реда као велико признање за спортско ангажовање највишег нивоа, упркос свим личним проблемима, и исказану подршку младим спортистима који имају потешкоће.

"То је заиста велика част за мене, али и још већа одговорност. И заиста морам да кажем да то није дело само појединца већ целог колектива који је био иза мене.

Користим ову прилику да захвалим пре свега Амбасади Француске, која ме је номиновала за овај орден, наравно фантастичним људима из француске федерације, а наравно и из нашег Кошаркашког савеза и Министарства омладине и спорта и мојим великим пријатељима из продукције Сива спорт.

Мислим да смо неким заједничким снагама успели да још више учврстимо и унапредимо тај однос, поготово у кошарци, између Србије и Француске, који је дефинитивно вишедеценијски", рекла је Ковачевићева.

Директан контакт са Француском је нажалост почео на дан када се на Евробаскету у Љубљани 2013. године играла утакмица Србија – Француска.

Тада се и сазнало за несрећу у Мађарској, у којој су две особе настрадале, а ти доживела тешку повреду. Тог дана је председник Француске кошаркашке федерације обећао да ће урадити све да ти помогне. Како је то тада све изгледало и како је почело?

"У том тешком тренутку, када се догодила саобраћајна несрећа, ја сам добила невероватну подршку од људи који нису имали било какав разлог да било шта учине за мене и то је мени невероватно много значило.

У тим првим тренуцима ни они сами нису знали како и на који начин ће моћи да ми помогну и да ме подрже. Касније се испоставило да је то та стварно магична протеза ноге која је рађена у Паризу, с којом сам се ја после и вратила на паркет.

Наравно, сада се завршило и снимање филма у коме је једна од главних тема заправо то пријатељство између Србије и Француске. Последњи кадрови филма су подизање споменика на Малом Калемегдану, на који сам ја лично врло поносна и који је подигнут заједничким снагама."

Када већ помињемо споменик, он је подигнут између...

"Тако је, између терена Црвене звезде и Партизана. На неки начин смо успели да му додамо и ту ноту да, без обзира на то колико смо различити, бавимо се истим спортом и не треба да буде било каквих подела."

Чак је и легендарни Бора Станковић то истакао као велику врлину и рекао да си ти успела да повежеш два клуба на овакав начин.

"Јесте и јако ми је драго због тога."

Када ћемо имати прилике да видимо филм који си поменула?

"Филм је завршен и чекамо прави тренутак да нам ова епидемијска ситуација дозволи да направимо премијеру и надамо се да ће то што скорије бити."

Наташа Ковачевић је затим говорила о првом повратку на терен после несреће и првим утисцима, а потом о наставку и окончању успешне каријере.

Истакла је велико задовољство што је упркос свему успела на прави начин да заврши играчку каријеру, а потом се посвети даљем раду у кошарци.

Током протеклих седам година, много пута је поделила своју причу и искуство са младим људима који су у њеном примеру налазили ослонца да се суоче са разним проблемима и уверењем да судбина све одређује.

"Ми смо ту да реагујемо на то што нам живот донесе и без обзира на то да ли је то добро или лоше, ми не можемо увек да утичемо на то, али у нашим рукама је начин на који ћемо се борити с тим нечим.

Тако да ми бирамо како ћемо се суочити са било којим проблемом. Мислим да постоји само доза слободе у том сазнању да ви можете нешто да бирате", закључила је Наташа.