Српски кошаркаши после шамара нису окренули други образ

Није било пријатно претходна два дана бити кошаркаш или члан стручног штаба Србије у финском Еспу. Критике из матице за приказано против селекције земље где боље баратају са новцем него са кошаркашком лоптом "стизале" у великој количини. Са разлогом.

Међутим, у таквој нелагодној ситуацији стручни штаб српског селектора Игора Кокошкова спремао је наредни меч, и то урадио врло квалитетно.

Екипа је од првог момента меча са Финском изгледала драстично боље, драстично организованије и са врло јасном идејом у игри.

Видело се од првог подбацивања да је основна идеја да се искористи висинска и мишићна предност над ривалом, као и да се игром у транзицији и контролом скока одговори на "пик ен рол" или игру у троуглу, из које по правилу следе бројни шутеви за три поена, а што је осовина игре финског тима.

Све је то држано под контролом у првом полувремену, а уз врло добру егзекуцију горе поменутог плана игре, резултирало рано стеченом двоцифреном предношћу, која је држана обично у распону од 10 до 12 поена разлике, а у једном тренутку износила и максималних 17.

Кравић као стартни центар на почетку, те Симанић а поготово Апић у наставку, господарили су под кошевима и доносили скакачку доминацију, коју је после нешто лошијег почетка додатно појачао и данас запажени Немања Дангубић.

Што се напада тиче, ту је је поред Апићевих поена са линије за слободна бацања, где је ишао услед честих фаулова противника, енергију је давао капитен у овој акцији репрезентације Алекса Аврамовић, неке шутеве погодио и  Данило Анђушић, а искусни Марко Симоновић "ускочио" баш кад је требало.

Ипак, пад фокуса, лоше извођење пенала (10/19) и неки мање паметни фаулови у периоду од 14. до 18. минута, омогућили су Финцима да дођу на пристојних "минус 10" пред одлазак на одмор након тројке Салина на истеку 20. минута.

После паузе, ситуација је је била врло слична, с тим што је тим Финске почео боље да шутира ван линије за три поена (укупно осам тројки у наставку), па се разлика неретко спуштала на једноцифрену разлики, али никад испод пет поена, колико је било на два минута пре краја меча.

Претходно су опасне налете, које је предводио расположени резервни плејмејкер Едон Махуни (први плеј и некадашњи играч Партизана, искусни Џамар Вилсон имао је проблеме са личним грешкама) одбијали Анђушић, Аврамовић, Апић и на послетку Дангубић својим серијама поена, који су се кретали у распону од 4 до 7.

На крају, Србија је добила меч који је морала да добије са 75:66 (по четвртинама 17:7, 18:18, 20:20 и 20:21) и након свега виђеног добро одговорила на притисак који је сама себи наметнула изгубши од аутсајдера у претходном мечу. А то је урадила управо супротним приступом него у суботу, са знатно више промишљености, фокуса и на крају крајева, озбљиним схватањем ривала.

Шут за три поена био је далеко од доброг (мизерних 2/16), али су остали сегменти били за прелазну оцену.

И овај квалификациони ”прозор” показао је да у овом систему највше трпе најквалитетније екипе, које имају највише играча у Евролиги (Ђордијево такмичење одбија било какаву сарадњу и прилагођавање) и НБА лиги, а што победа Данаца над Литванијом у сред Виљнуса такође потврђује. Међутим, показало се и то да се сваки наступ у "лако ћемо" стилу кажњава на овом нивоу репрезентативне кошарке, какав год он био (и ту су мишљења стручњака и јавности шаренолика).

Оно што остаје на селектору и српском савезу је изазов да наредна три месеца до наредног окупљања искористе за припрему мечева са већ пласираним Грузинима (једна од четири државе домаћина) и дужницима из Швајцарске (по свему судећи биће довољна победа од три или више разлике, што за европског и олимпијског вицешампиона НЕ СМЕ бити проблем), те да за обезбеде логистику (читај што бољи састав тима) за мечеве који могу, али и морају да обезбеде пласман на наредни Евробаскет.

Да нам је тамо, без обзира на све приказано у овим (не)обичним квалификацијама, и место нема потребе посебно наглашавати.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (@LjubomirovicM)