Коби, ово је за тебе

Дизнијева бајка добила је своју последњу страницу и срећан завршетак.

До пре неколико сати, последњи трофеј Лос Анђелес лејкерса освојен је пре десет година, када је по 16. пут подигнут пехар Лерија О'Брајана.

Лидер и главни актер тог успеха био је Коби Брајант, који је ове године трагично преминуо, заједно са својом ћерком Ђијаном у хеликоптерској несрећи. Иако није био играч, али улога легендарног Кобија, црне мамбе, у овогодишњем освајању титуле, била је пресудна.

Десет година након последње титуле, Лејкерси се враћају тамо где им је место, у сам врх НБА лиге.

Историја се поновила. Лејкерси су попут сезоне 2009/10. у плеј-оф ушли као првопласирана екипа регуларног дела сезоне, а у полуфиналу и финалу Запада савладани су Хјустон, па Денвер. Тада Коби, а сада Леброн, стигли су до четвртог прстена у каријери, освојеног на тлу Флориде.

Титула број 17 смешта се у витрине, банер се диже на плафон "Стејплс центра", а Лејкерси се изједначују са Бостоном на месту најтрофејнијег клуба најјачег кошаркашког првенства.

Најдужа сезона је завршена, а шампион је до прстена, попут принца у Дизнијевим бајкама, морао трновитим путем.

Многи говоре да ће кошаркашка јавност на овогодишње шампионе гледати другачије и са помешаним осећањима.

Услови у којима је одиграно првенство су све само не уобичајени. Није било крцатих дворана, врелих паркета, дугих путовања...

Многи тврде да су поменути услови олакшали посао потенцијалном шампиону, али реалност је мало другачија.

Није било породице и пријатеља који ће бити подршка играчима када им све лађе потону и ништа од руке не иде. Нема навијача који дају ветар у леђа и извлаче максимум из вас, а утакмице се играју на свака два дана.

Препуштени сте себи, пријатељ вам је лопта, теретана или паркет, а подршка саиграч и тренер.

Са физичког аспекта, месецима сте били без правих утакмица, вештачки одржавали форму и чекали зелено светло за наставак сезоне. Са менталног аспекта, морали сте да будете најјача верзија себе, ако сте желели да нешто покажете.

Од 22 екипе, колико их је дошло у својеврсни "мехур" који је НБА направио у Дизнијевом комплексу на Флориди, један тим носио је највећи терет.

Крв Кобија Брајанта била је љубичасто-златне боје. Његов зној утопљен је у сваку гарнитуру дреса Лејкерса. Читавих 20 година своје каријере, Коби је провео у тиму из Лос Анђелеса, био срце, мозак, кичма, рамена и ноге ове екипе.

Радном етиком, залагањем, пожртвовањем, одрицањем, Коби је заветовао сваког следећег "језераша" да на терену покаже да поседује "менталитет мамбе".

Сигурно, многи то нису урадили. Десет година након поменуте сезоне 2009/10, свашта смо видели од Лејкерса. Добро се сећамо оних постава са Кларксоном, Сакреом, Хилом, Блеком, Келијем, Лином итд., итд.

Добро се сећамо и Кобијевог израза лица када су поменути играчи прекинули низ од осам пораза у регуларној сезони и славили као да су освојили прстен.

Много митова и прича везано је за Кобија, а једна од њих је да је био себичан, да није желео да дода. Многи ти митови су били тачни, па и овај, у некој мери.

Дуго се нагађало коме ће Коби да преда "бакљу", ко је нови "лејкер" који ће преузети бреме франшизе на своја рамена. Помињао се Лонзо Бол, па Брендон Инграм, па Кајл Кузма... Коби са разлогом ту бакљу дуго није додао.

Напокон, појавио се наследник. Леброн Џејмс одлучио је да каријеру настави у Лејкерсима, а Коби у "изабраном" видео светло на крају мрачног тунела. Првог дана када је потписао за тим из Лос Анђелеса, два великана имали су састанак и дуг разговор. Мамба је дао праве инструкције.

"Постао је члан породице, он је тај који води овај брод", рекао је Коби за Леброна. У ноћи када је "Краљ" престигао "Мамбу" по броју постигнутих поена у каријери, Коби је доживео поменуту несрећу.

Леброн је био свестан шта мора да уради. Екипа шест година није играла у плеј-офу, што је најдужи период у историји франшизе.

Поред најјачег могућег мотива, Лејкерси и Леброн су добили и адекватну кадровску помоћ.

Оформили су екипу сјајног баланса, врхунских ветерана са минималним уговорима какви су Рондо и Хауард, играча са искуством освајања титула, какви су Грин и Мекги и "керовима" са клупе какви су Морис, Поуп, Кузма и Карусо, играчима гладним доказивања, спремним да жртвују его, минуте и тело, зарад добробит екипе.

Последњи део слагалице, наравно био је Дејвис. "Обрва" је овој екипи дала нову димензију, како у нападу, тако у одбрани и на моменте је било тешко поверовати у то шта све Дејвис ради на терену.

Испод рада је прошао и посао који су Лејкерси урадили са тренерским особљем. Френк Вогел је вероватно био трећа или четврта опција када се тражио наследник Лука Волтона, али принцип старе школе коју доноси Вогел, уз сјајне помоћнике Кида, Хендија и Холинса, успели су да послажу делове ове шампионске слагалице.

Притисака је увек било, поготово када сте члан Лејкерса, али су се сви из клуба постарали да себе подреде екипи. Прво правило на почетку ове сезоне је било: нема драме.

Тако су брзо у воду пале приче око некаквог такмичења Дејвиса и Леброна ко управља тимом, да ли ће Хауарду навијачи опростити први мандат, ко је трећа глава овог чудовишта, чији су минути пресудни и да ли постоји "плеј-оф Рондо"?

Ни притисак медија није уздрмао њихове мостове. Након првог меча у плеј-офу и пораза од Портланда, многи су спремали "метле" и говорили како ову екипу чека бламажа у првој рунди.

Уследила је серија са Хјустоном, који је такође стигао први до победе, али су се крици Вестбрука и Хардена након прве победе, угасили у наредне четири утакмице.

Денвер је у великој мери олакшао посао избацивши Клиперсе, али остао кратак и зауставио се на једној екипи из Лос Анђелеса. 

Пред финале, причало се да је Мајами савршено склопљен да брани и напада Лејкерсе, што на папиру и у пуном саставу можда и јесте. Али циљ се није мењао, а мотив је био јачи од било ког противника.

"Посао није завршен", чувена је Кобијева изјава када су Лејкерси против Орланда повели са 2:0, сада већ давне 2010. године.

Цитирали су Кобија, након сваке победе. Говорили да он гледа одозго и да га морају учинити поносним и то су тачно и урадили.

Посао је завршен, али само за ову годину. Лејкерси су поново тамо где припадају, заслужено и судећи по изјавама свих у клубу, намеравају да ту и остану.

Два места у дворани "Стејплс центра" у Калифорнији, сачувана су за Кобија и Ђиђи. Сигурно је да ће њих двоје, уз препуну и прегласну дворану наредне сезоне, покушати да помогну Лејкерсима да одбране трофеј.

Леброн је у опроштају од свог "старијег брата" обећао да ће се сваки кошаркаш Лејкерса трудити да на прави начин ода почаст Кобију, не само ове сезоне, већ до краја каријере. 

Леброне, Лејкерси, обећања се морају држати. Не љутите "мамбу".