Балканци би да "краду" прстење у Орланду

Јуче смо писали о шест највећих фаворита за освајање прстена, а сада представљамо листу од шест тимова који би лако могли до тог успеха из другог плана.

Денвер НАГЕТСИ (43-22)

Пре свих, ту је екипа Денвера, за коју не би било погрешно ни да је стављена у групу фаворита.

Главни аргумент који Нагетсе ставља међу претенденте је Никола Јокић.

На случај "грумења" можемо гледати на више начина и са више аспекта, али уколико то упростимо највише могуће, онда то изгледа овако: екипа која има најбољег центра лиге, а самим тим и света, једноставно мора да се схвати озбиљно. А још ако тај центар, поред тога што "прележи" корону, паузу искористи да се "стеше", односно да свој физички изглед доведе готово до савршенства, акције и њему и тиму додатно расту.

Да, могли би Нагетси врло лако да направе корак више него лане, када су стали у седмом мечу полуфинала Запада и "испустили" Трејлблејзерсе.

Ако би плејмејкер Џамал Мареј пробио баријеру и заиграо најбоље што може, ако би се на сличан начин "откачио" руки Мајкл Портер џуниор, ако би бар део свог "прајма" пронашли Пол Милсап, Вил Бартон па и Гери Херис, и ако би најновија сензинација Бол Бол успео да свој блесак претвори у константу, тим из Колорада имао би реалну шансу да спречи већ виђено финале Запада између Лејкерса и Клиперса.

А ако се то догоди, ни сам крај пута у Дизниленду не би био далеко.

Далас МЕВЕРИКСИ (40-27)

Попут Денвера, и Даласу би уз један (не)мали "клик" могло да се отвори.

Вероватно најдаровитији играч лиге Лука Дончић пружао је спектакуларне партије пре прекида, и озбиљно се био "укључио" у трку за МВП.

Јесте неизвесно хоће ли успети да се врати на тај ниво и колико ће му за то времена евентуално бити потребно, али с обзиром на сјајно расположење и наступ у првом контролном мечу, Марк Кјубан и сви којима су Мевси блиски срцу имају разлог за оптимизам.

Он се додатно повећава када се погледа и случај друге велике и такође младе звезде тима Кристапса Порзингиса, који је такође веома оран али и коначно здрав и спреман за кошарку на највишем нивоу.

Остатак тима, који и те како поседује значајан "икс фактор" потенцијал, играће такође веома битну ролу у том походу из прикрајка. А међу њима је и доброћудни српски див и "најомиљенији НБА играч" – Бобан Марјановић, који је такође у доброј форми.

Поред ова два тима тима са Запада, и на Истоку имамо бар два тима из врха "друге лиге" фаворита.

Мајами ХИТ (41-24)

Мајами је франшиза која у НБА важи за најбољу када је у питању култура рада и тренинга, а чији је творац и неговатељ чувени Пет Рајли. А када уз то постоји и озбиљан квалитет у играчком кадру, са два садашња и два бивша ол-стар играча, "врелина" поново може бити толико јака да спржи све.

Џими Батлер се одлично уклопио у концепцију, а експлодирао је и ол-стар висине достигао мишићави заштитник обруча Бем Адебајо.

Словенац српског порекла Горан Драгић је и даље на високом нивоу, на истом би после паузе врло лако могао да буде и искусни Андре Игудала (МВП финала из 2015. године), док се очекује и наставак феноменалне руки сезоне код Кендирика Нана и Тајлера Хироа, као и тројкашка канонада Данкана Робинсона.

Уз Меџик, једино Хит није мењао државу и могао би на својој Флориди да освоји титулу, као што је то било 2012. и 2013. године.

Квалитет имају, оружје имају, дубину имају. А имају и одличног тренера, двоструког шампиона Ерика Сполстру.

Филаделфија СЕВЕНТИСИКСЕРСИ (39-26)

"Процес" проказаног генија Сема Хинкија, који је на свој начин наставио Елтон Бренд, умало је прошле сезоне донео Филаделфији финале Истока НБА лиге. Фалило им је мало, јако мало а испречио се онај, слободно можемо рећи епски погодак Каваја Ленарда уз звук сирене седме утакмице полуфинала, након што је лопта булвално скакутала по обручу и на крају "одлучила" да кроз њега и прође.

Промешали су Сиксерси мало карте између две сезоне, довели старог лисца Ала Хорфорда, задржали Тобајаса Хериса, чували Бена Симонса и Џоела Ембида колико је год то било могуће, а све са намером да покушају још једном, all in.

Могло се током ове четворомесечне паузе чути и прочитати да је предстојећи плеј-оф и последња шанса за тренера Брета Брауна, који је са екипом још од почетка горе поменутог "процеса". Такође, могло се чути и прочитати да ће овога пута Браун пробати да Бена Симонса користи као крилног играча, те да ће се руки Шејк Милтон играти његове минуте на плеју.

Ко зна, можда се у октобру буде слушало и писало да је управо та промена донела Фили оно што јој је било потребно да процес постане историјски.

На крају укратко и о још два кандидата из сенке.

Оклахома Сити ТАНДЕР (40-24)

Вероватно највеће и најпријатније изненађење сезоне је игра и позиција Оклахоме.

Екипа којој се придвиђало зачеље Запада и сигурно пропуштање доигравања, демантовала је све "неверне томе".

Живот после Вестрбука је брже него што је то било очекивано добио смисао, пошто је мудри Били Донован успео да на прави начин уручи кључеве тима и упуство за руковање њима Крису Полу. А овај му је то вратио на најбољи могући начин.

Мешавина приче о старом вину и лабудовој песми најбоље описује како је Пол тргао "отписане". Одлично се уз њега развија Шај Гилџс-Алекзандер. Галинари и Адамс су пре паузе били као у најбољим данима, а Денис Шрудер је својим играма капарисао награду за најбољег шестог играча НБА лиге.

Могу много, чак и више од шестог места на Западу које је је изенанђење за добар део јавности. Не и за њих.

Портланд ТРЕЈЛБЛЕЈЗЕРСИ (29-37)

Након сјајне прошлогодише плеј-оф кампање и уласка у финале Запада, када су сви очекивали надоградњу и припрему за корак више, сезона у прекиду била је изузетно турбулентна за "Рип сити".

Порази, повреде. Повреде и порази. И стално испод плеј-оф црте.

И како то у животу бива, очајничке ситуације захтевају очајничке мере. Потписивање Кармела Ентонија, некадашње суперзвезде Њујорк Никса, коју дуго нико у свом тим није хтео, као да је покренуло брод у добром смеру. Мада су таласи и даље били јаки.

Пауза коју је проузроковала пандемија короновируса дошла им је као "кец на десет".

Пре свега због опоравка стартног центра Јусуфа Нуркића, који је ноћас заиграо после 16 месеци паузе, опоравио се и Зек Колинс. Повреде, али и замор су "решили" Си Џеј Мекалум и прва звезда тима Демијан Лилард, а већ спомињани Мело се на поновно окупљање тима појавио у "skinny" издању, нешто попут Јокића.

Трејлблејзерси знају да буду јако опасни када су здрави. А сада јесу.

Тако да Лејкерсима неће бити нимало лако уколико се Дејм и екипа преко Мемфиса и новоосмишљеног "плеј-ина" докопају осмог места.