Соња Васић: Мој идол била је Данира Накић

Пројекат за развој женског спорта у Србији покренула је Марина Маљковић, са циљем да свим девојчица.а спорт буде доступан и бесплатан, а поред Соње амбададорке су још теквондисткиња Милица Мандић, стрелкиња Зорана Аруновић и тенисерка Олга Даниловић.

"Када ме је Марина Маљковић контактирала, ни једног тренутка се нисам двоумила. Без обзира што живимо у 2020. години и даље се донекле осећа неједнакост у погледима у спорту и приступу женском спорту. И начин на који га људи доживљавају, а то знам због тога како реагују када чују да се бавим женском кошарком, без озбира на све наше успехе. Чињеница је да може иоле да се промени и да нада девојчицама да могу да бирају шта год желе да раде, да им обликујемо снове да је све могуће и да је у реду да буду и балерина и боксерка. Није на нама само да будемо успешне и да освајамо медаље, већ да утичемо и на неке веће промене у нашем окружењу", рекла је Васић.

Једну од најбољих српских кошаркашица често називају женским Дејаном Бодирогом, али чланица шпанске Ђироне истиче да је она ипак имала женске идоле на које се угледала.

"Имамо велику срећу да је дошло до експанзије женског спорта у Србији. Када сам ја била млађа, Јасна Шекарић била је мање-више једино лице женског спорта. Данас имамо одбојкашице, кошаркашице, Ивану Шпановић, Олгу Даниловић, теквондисткиње, стрелкиње... Велики број спортисткиња са којима деца могу да се индентификију", рекла је Соња и објаснила:

"Стварно ми је част када ме упореде са Дејаном Бодигром или са неким другим кошаркашем. Али, на крају дана, ја сам женско, мој идол не може баш да буде Бодирога, јер, будимо реални, мушка и женска кошарка се много разликују. Мој идол је била Данира Накић, купила сам покрете и од Пени Тејлор, јер гледала сам неког кога могу да достигнем. Јесте тежина у целом овом пројекту да имамо више него икада нешто ''опипљиво'', много је лица спортисткиња на које децу могу да се угледају и да им буду пример како да остваре оно што желе. Циљ нам је да што више идемо у том смеру. Велика ми је част што сам једна од њих које су биле на балкону и што могу да им будем показатељ и за њихов пут."

Идол многих девојчича присетила се и освајање европског злата у Будимпешти пре пет година и историјског успеха српске женске кошарке, који је изабранице Марине Маљковић одвело на чувени балкон.

"Када сам била дете и да су ме питали који су моји снови, никад се не бих усудила да наглас кажем да је мој сан да освојим Европско првенство са репрезентацијом. У тим тренуцима женска репрезентација није постојала на том неком нивоу. У екипном спорту зависиш и од других. Сада када смо то постигле, лакше ми је да кажем да ако довољно верујеш у своје снове, онда ће се и испунити. И да то није фраза која се само понавља... Период после Будимпеште и даље ми делује нерелано, изградиле смо нешто невероватно. Да нам је неко пре неколико година нудио и мање бисмо оберучке прихватиле. Драго ми је што смо успеле нешто тако и са поносом остављамо млађим девојчицама и будућим сениоркама да покушају да наставе тим путем".

Због пандемије корона вируса одложене су Олимпијске игре у Токију, на којим би српске кошаркашице браниле бронзу из Рио де Жанеира од пре четири године. Без обзира што овог лета неће бити репрезентативних такмичења, девојке су одрадиле припреме на Златибору.

"Урадиле смо супер посао. Нисмо имале контакт са млађом групом, што можда и није лоше, да их не ''кваримо'' док су још увек деца (смех). Шалим се, наравно. Ми смо дуго на окупу, уз одсуство неколико битних играчица, бавиле смо се углавном кондицијом. Било је напорно, али смо навикле на то код Марине, имале смо увертиру да знамо шта нас очекује следеће лето на припремама пред Олимпијске игре. Изнеле смо све то, супер смо се и дружиле, а осећа се и да смо зрелије. Мислим да се први пут види да то није чист посао, већ и да толико уживамо у том времену које проведемо заједно".

Крилини центар српске репрезентације и следеће сезоне биће играчица Ђироне, у којој, што због опоравак од опреације колена, што због прекинуте сезоне, није имала прилику да покаже све што зна.

"Када сам их обавестила да идем кући, они су ми рекли да желе да се вратим следеће сезоне. И они и ја смо били спремни за наставак сарадње. Направили смо солидну екипу, шпанско првенство је још јаче и биће врло интересанто. Са друге стране, нико не зна шта да очекујемо... У теорији, у септембру би лига требало да почне, што значи да би требало и у клуб да се вратимо полако, али то је све под знаком питања. Нико не зна да ли ће се то заиста десити или не. Моје је да се спремим и покушам да од прве утакмице будем са екипом, верујем да су нам онда и могућности веће. Како ће то све изгледати, заиста не могу ништа са сигурношћу да кажем", закључила је Васић.