Обрадовић за РТС: Национални грб је светиња, желео сам да будем у репрезентацији по цену повреде

Саша Обрадовић је три пута био првак Европе, првак света, олимпијски вицешампион. Када се подвуче црта, успеси са репрезентацијом су најзначајнији у његовој играчкој каријери.

"Јесте, наравно. Тешко је одвојити која је најзначајнија, све су ми драге и део моје сјајне прошлости", рекао је Обрадовић.

Он је умало пропустио првенство 1995. године, због повреде. 

"Да, тешка одлука се доносила - да ли ћу бити део тог тима. Наравно, било би ми много жао да нисам доживео ту 1995, вероватно најзначајнији моменат у мојој играчкој каријери", рекао је Обрадовић.

Дрес репрезентације је светиња 

Да ли се, у односу на то време, данашњи репрезентативци штеде?

"Можда су другачија схватања. Мени је грб репрезентације увек био нешто највеће, најсветије. Има посебну тежину, мораш то да представиш на најбољи начин".

Четири године касније, Обрадовић је доживео тешку повреду на првенству.

"Сви лекари су ми рекли да постоји велики ризик да се повредим. Али, за мене није било дилеме, нисам ни размишљао. Рекао сам себи да морам да будем ту", рекао је Обрадовић и рекао да је НАТО бомбардовање помогло да донесе одлуку.

Имао је на столу понуду Барселоне, што би био највећи клуб у његовој каријери. Да ли би учинио исто?

"То је нешто на шта не можеш да утичеш. Постоји жал за том приликом, али ми је други пут отворио врата тренерског посла. А да ли бих учинио исто? Сигурно бих представљао своју земљу, па макар и са ризиком", рекао је Обрадовић. 

Шта је пресудило да прихвати понуду Звезде? 

"Вечити" дерби ће оживети ривалство Андрее Тринкијерија и Саше Обрадовића, које је започето у Немачкој.

"Тада су биле другачије околности. Бамберг није био оно што је сада. Имали су велика очекивања и бројне спонзоре. Са друге стране, Алба је имала неку своју породичну причу, нисмо имали императив победе", рекао је Обрадовић.

Кад год Звезда мења тренера, прво име на листи је Саша Обрадовић. Навијачи Звезде су га срдачно дочекали док је водио Албу, што му је натерало сузе на очи. 

"То је био посебан тренутак, нисам имао никакву припрему", рекао је Обрадовић.

Сада су се путеви, коначно, укрстили и Обрадовић је преузео Звезду. А шта му је било најважније приликом одлуке? 

"Важно је да се одреде приоритети, да се знају циљеви, да имамо добар тим - да екипа буде састављена од играча који имају јак карактер", рекао је Обрадовић и открио да има огромну подршку челника клуба.

О Вујошевићу, Далипагићу и Јокићу 

"Притиска нема, али дилема увек постоји. Различите су биле реакције на то што сам прихватио да дођем у Звезду. Мене је, пре свега, прави спортски мотив водио, поред тога што сам део Звездине велике заједнице". 

Срећу му је пожелео и некадањи тренер Душко Вујошевић. 

"Пожелео ми је срећу. Био ми је тренер и од њега сам доста научио. Постоји обострано поштовање међу нама", рекао је Обрадовић и уз осмех рекао да нису причали о Звезди и Партизану.

Обрадовић је играо и са великаном југословенске кошарке, Драженом Далипагићем.

"Част ми је била што сам био део те екипе. Далипагић је један од највећих играча у историји наше земље. Бели играч са таквим атлетским способностима ретко се среће".

На опроштају Дејана Милојевића од Меге, Обрадовић се срео и са Николом Јокићем, који је поштено смршао. 

"Мислим да ће му то одговарати. Он поседује огроман таленат, један од највећих за његову позицију. Начин на који он размишља и креће се, један је од ретких. Мислим да неће бити проблем да се носи са снажнијим играчима од себе. Снага некад није важна, већ начин на који користиш своје тело", објаснио је Обрадовић.

Реконструкција Звезде - странци или домаће снаге? 

Он је већ кренуо са послом, разговара са кошаркашима Црвене звезде.

"Нисмо причали о одређивању улога у тиму, већ сам само желео да се упознамо, да видим њихова очекивања и како виде свој развитак, оно што је иза и испред њих. Звезда има врхунске услове, међу најбољима на свету. То је јачина ове Звезде. Има играча који заслужују већу шансу, има и оних из ФМП-а о којима размишљамо", рекао је Обрадовић.

Он је, упркос висини, играо на позицији плејмејкера, па је питање да ли жели баш таквог, као што је он био, у свом тиму. 

"То би било најбоље. Физичке особине су врло важне. Тешко је наћи савршеног. Имамо ми такве играче - Теодосић, Јовић, Марковић, Мицић... То је тешко наћи и то је велики процес, Није лако направити таквог играча", оценио је Обрадовић и истакао да су приоритети Звезде освајање Јадранске лиге и афирмација домаћих кошаркаша.

"Плејмејкер је најосетљивија позиција, на коју ће се, највероватније, довести страни играчи. Има много имена, али има и много фактора који утичу на то да ли је тај играч добар за Звезду. Деликатно је то питање", објаснио је тренер црвено-белих.

Клупа Србије као круна каријере 

Он је подвукао да ће се тешко догодити "спецфичан случај" од прошле године, када је у Звезди било чак осморица страних кошаркаша. 

Последице коронавируса ће се тек видети, али ће свакако утицати на буџете клубова. Да ли у томе једна "мала" Звезда може да пронађе пут да се бори са најбогатијим клубовима у Европи?

"Буџети ће се смањити свуда, тако и у Звезди. Иста мета - исто одстојање. Нешто морамо и ми тренери да урадимо, нешто и сама организација. Време после короне ће показати колико смо спремни да будемо тамо где желимо", рекао је Обрадовић.

Он не крије шта види као круну тренерске каријере - клупа репрезентације Србије. 

"То није ни тајна. То се знало и пре него што је Игор Кокошков, мој велики пријатељ и, како сам рекао, најбољи избор за селектора, именован. Спортски је надати се, то би била круна каријере", закључио је Обрадовић.