Да ли је ово тај амерички тим из Салетове жељене будућности?

Ако неко у свету спорта има слатке муке око састава тима то је амерички кошаркашки селектор. Много квалитета а само 12 места. Тако ће бити и овог пута, пред Мундијал који се у првој половини септембра одржава у Кини.

Готово да нема силе која би могла да спречи тим САД-а да се пласира у ново финале. Можда евентуално нека ”експлозија” у економско-политичком рату који се захуктава између Америке и Кине, а која би резултирала некаквим бојкотом или ускраћивањем гостопримства ”а ла хладни рат”. Ипак, то је мало вероватно.

Њихов актуелни низ победа је импресиван и тренутно стоји на бројци 88. Последњи пут изгубили су такмичарски меч пре 13 година, у полуфиналу СП у Јапану, када је Грчка победила са 101:95 а Шпанија касније узела титулу. 

Био је то последњи у низу ”шамара” које су тимови са НБА звездама добијали почетком овог миленијума. Свакако најјачи је онај из четвртфинала СП на њиховом терену, у Индијанаполису, када је Пешићева Југославија славила на крилима распуцаног Гуровића и предвођења искусним НБА лисцем Владе Дивцом. Било је 81:78 а после и злато.

Болно је за ”непобедиве” а често и надмене Американце било и на ОИ у Атини 2004. године, када су их у полуфиналу победили Ђинобилијеви Аргентинци, касније освајачи злата. 

Да ли је дошло време да поново бриде амерички образи? Један човек се посебно томе нада… 

Салетова жељена будућност 

Селектор Србије Александар Ђорђевић неколико пута у свом мандату изговарао је следећу мисао: ”Неко ће у будућности победити Американце. Зашто то не бисмо били ми?” 

Да ли та будућност из Салетове изјаве стиже овог лета у Кини? Питање од милион долара. Иако је квота на САД веома мала.

Наиме, према понуди кладионице ”BWin”, шансе да Амери не освоје злато су готово никакве, што квота од 1.10 најбоље приказује. Кладионичарским речником речено то је ”сигурица”, ”фикс”. И то је још један показатељ изазова који је пред српским тимом.

Оно што је лепо видети су шансе које се дају осталим тимовима, а највеће имају управо ”Орлови” са квотом 15. Следе Шпанци са 23, Грчка и Француска са 41, док се Канади, Аустралији и Литванији даје квота 51. 

Три пута у последњих пет година колико је Ђорђевић на селекторској клупи његови ”орлови” играли су са америчком селекцијом. Два пута је то било у финалима - на СП 2014. у Шпанији и 2016. на ОИ у Рију. Оба пута смо убедљиво поражени (129:92 и 96:66). Трећи дуел био је такође у Рију, у групној фази и тада смо били близу, баш близу. Ипак, пораз од три поена разлике (94:91) и промашена отворена тројка Богдановића за продужетак. 

Када је најбољи српски кошаркаш Никола Јокић, ол-стар и члан најбоље петорке НБА лиге, објавио да ће играти за репрезентацију овог лета, поред еуфорије кренуле су и приче о новом, пројектованом финалном окршају са ”дрим тимом” (иако многи држе да је дрим тим само један, онај из 1992.). На то су се надовезале изјаве НБА супрестарова Џејмса, Карија, Дурента, Ленарда, Џорџа, Вестбрука и осталих, који су се изјаснили да прескачу Мундијал у Кини. Имена која су се појавила на првом, крњем списку за тренинг камп Американаца нису уливала толики страх.

Ипак, објављивање пуног састава променило је ту перцепцију.

Брада и обрва

Игра тима САД овог лета вртеће се око Џејмса Хардена, прошлогодишњег МВП-а лиге, а који са овогодишњим невероватним просеком од 31 поена по мечу има врло добре шансе да тај наслов и одбрани. Један од најбољих, а по многима и најбољи нападач данашњице ће утеху у новој елиминацији од Голден Стејта у плеј-офу тражити у Кини, где ће ићи и по награду за најбољег играча турнира како рече.

Сезона најдоминантнијег центра НБА лиге Ентонија Дејвиса није била сјајна као Харденова. Напротив, обележила ју је сапуница око трејда у Лејкерсе који се на крају ипак није догодио, а било је ту и повреда. Но, здрави Дејвис је страшни Дејвис, а такав ће вероватно отпутовати у Кину.

Што се осталих звезди тиче, пре свега треба истакнути прву виолину Портланда Демијана Лиларда, који је уз помоћ колеге Си Џеја Мекалума (такође на списку), имао сјајну годину и одвео Портланд у финале Запада, прво после 19 година. 

Други ешалон звезди објављеног тима чине прва звезда и ол-стар играч Шарлота и изузетни баратач са лоптом Кемба Вокер, сјајни шутери из Вашингтона и Милвокија, Брејди Бил и Крис Мидлтон (такође наступали да овогодишњем ол-стар мечу), те плеј финалисте Торонта Кајл Лаури и најбољи играч Кливленда Кевин Лав, који је имао сезону за заборав (пуно повреда и катастрофалан пласман тима).

Остатак ширег састава употпуњују Харисон Барнс (Сакраменто), Андре Драмонд (Детроит), Ерик Гордон (Хјустон), Тобајас Херис (Филаделфија), Мајлс Тарнер (Индијана), Кајл Кузма (Л.А. Лејкерс), Брук Лопез (Милвоки), Пол Милсап (Денвер), Донован Мичел (Јута), Џејсон Тејтум (Бостон) и Пи Џеј Такер (Хјустон). Само они да играју, опет би били први фаворити за злато, са можда мало већом квотом.

Када се на то дода и феноменалан тренерски ”стаф”, у којем се поред Лојда Пирса из Атланте и Џеја Рајта са Виланове, налази и први тренер шампионског Голден Стејта Стив Кер, јасно је да Американци изузетно озбиљно схватају предстојећи турнир. 

Као и претходни тимови САД-а, и овај чине играчи коју поседују изузетан индивидуални таленат, разноврсност и невероватни атлетизизам, који је, рекло би се, њихова главна предност у односу на остатак света. 

Од њих се у Кини може очекивати брза кошарка, игра на велики број поседа и са много шутева за три поена (готово сви, осим можда Драмонда, могу и то врло добро да их шутирају), што је тренд који је захватио НБА лигу пре пар година, али који се проширио и на Европу и остале делове планете. 

Но, не треба заборавти ни одлику коју има сваки тим Грега Поповича, а који ће сасвим сигурно имати и овај, а то је тимска кошарка. Ма колико год то звучало и деловало невероватно када се на једном месту нађе толико звезда навукнутих на велики број шутева током меча и ”приватизовање” лопте. Ипак, код новог селектора ствари обично бивају другачије.

Добро обавештени противник

Оно што Салетовој мисији не иде у прилог јесте име селектора САД и све што то име Грег Попович са собом носи. 

Човек који је од Мајка Шишевског преузео управљање најмоћнијим тимом света изузетно је добро брифован о Србији. 

Грег осим што је велики поштовалац српске и југословенске школе кошарке, зна пуно о српским винима, а обожава српску јагњетину. Добар део заслуга што је то тако иде Жарку Паспаљу, легенди југословенске кошарке који је сарађивао и живео са Поповичем у Сан Антонију, а који му је прошлог лета био домаћин у српској престоници.

Причајући недавно са Жаретом о Попу, рекао ми је да му је драго што је његов пријатељ постао селектор, али да му није драго што ћемо светско злато јурити против њега. Каже, он толико поштује и прати шта Срби раде у кошарци да сигурно неће својим играчима дозволити било какво опуштање и потцењивање, што је код неких његових претходника можда био случај, који их је касније и одвео у проблем.

Али, остаје нам нада ће ”Луди Србин” кумовати остварењу пројектоване будућности Александра Ђорђевића и бити сведок највећег успеха српске кошарке, а о којој неретко говори бираним речима. Нека се, већини Срба веома драги лик, задовољи гледањем у прсте једне своје шаке и у шампионско прстење које их краси. Доста му је. Бар за сада.

Марко ЉУБОМИРОВИЋ (Marko Ljubomirović)