Кошаркашки "орлови" у 2017. години – и ослабљени су јаки за медаљу!

Када је селектор Ђорђевић почетком јуна објавио шири списак играча за Европско првенство, српски љубитељи кошарке и српска спортска јавност надали су се да ће "орлови" коначно комплетни заиграти на једном великом такмичењу, а такви би сигурно били главни или једни од главних кандидата за злато.

Али...

Повреде и откази су и овога пута кројили тим.

Јокић, Милутинов, Бјелица, Теодосић, Радуљица, Калинић, Недовић, Симоновић, Дангубић... Сви аут! А то је састав који би се без дилеме борио за медаљу. Међутим, Сале је морао без њих.

Већу одговорност и улогу, пре свега у нападу, узео је Богдан Богдановић, касније члан идеалне петорке Евробаскета.

Уз староседеоце Мачвана, Јовића, Штимца и Бирчевић, повратнике Милосављевића, Мицића, Марјановића, Кузмића, те дебитанте Лучића, Лазића и Гудурића, то је био тим Србије који је у Турску отишао да се, како то селектор воли да каже, "побије за медаљу". И тако и би!

Након четири победе у пет мечева у групној фази (Руси су били бољи у другом колу), квалитет игре, али и очекивања јавности су расла. То је било и разумљиво, јер су "орлови" лепо играли и деловали све боље и боље како се шампионат ближио крају.

Уследио је тежи него што се очекивао дуел са Мађарима у осмини финала (86:78), и лакши него што се очекивао тријумф над Италијанима у четвртфиналу (83:67).

Потом је дошло време за реванш Русима. Тежак, баш тежак меч, "рововска борба". "Орлови" су, за разлику од првог меча, парирали и на физичком плану, одговорили на "тучу", славили победу од 87:79 и пласирали се у финале Евробаскета!

Финале које су само најлуђи оптимисти предвиђали пред полазак на Босфор.

И то није било обично финале. Било је заправо прилично необично. Ту противник није била ни Шпанија (треће место), ни Француска, ни Литванија (обе селекције испале у осмини финала)...

Противник је била селекција Словеније, највеће изненађење шампионата. Предвођена српским стручњаком Кокошковим са клупе, те играчима са српским пореклом Дончићем и Драгићем, и појачани Американцем Рендолфом, "змајчеки" су одиграли савршен турнир, без пораза!

Финале кô финале, узбудљиво и неизвесно. Нажалост, епилог није био онакав каквом смо се надали. Словенци су водили већим делом сусрета, Србија се у последњој деоници вратила и чак повела, али су, захваљујући невероватним шутевима Препелича и Блажича, и уз очигледну помоћ арбитара, Словенци ипак преломили меч у своју корист и "украли" злато које би било сјајније него било које раније освојено.

Ипак, када су се утисци слегли, постало је јасно шта су и у каквим условима Салетови "орлови" урадили. А урадили су велику ствар. Из изузетно тешке ситуације извукли су и више од максимума и, што је најбитније, продужили су тренд освајања медаља на великим такмичењима.

С тим у вези, за крај овог текста о кошаркашкој 2017. години оставили смо једну реченицу која ће, верујемо, пробудити понос код већине читалаца:

Србија је (актуелни) европски, светски и олимпијски вицешампион у кошарци!