Барселонин хазардерски "all-in"

Меси је отишао, сви који воле сењеру, желели то или не, морали су да се навикну и Барселона је невољно ушла у етапу звану "живот после", која мора да потврди да ниједан појединац није већи од клуба.

Прва сезона је, како је и могло да се претпостави, прошла уз велике осцилације јер ни Ћави, бриљантни фудбалски мозак који познаје ДНК плаво-црвених, није могао више да извуче од онога што му је остављено.

Највећи уговори у овом спорту (велики број њих са епизодистима на терену), катастрофална трансфер-политика, слаби резултати и велики зајмови бацили су Барсу на колена и довели је на ивицу егзистенције.

Када је једна од банака почела да потражује новац за кредит вредан 800 милиона евра, гигант са "Камп Ноуа" постао је највећи дужник у свету фудбала – са скоро милијарду и по дуга!

Први задатак је био да се убеде највеће звезде на смањење плате, ни то није ишло тако глатко, али је чак и Меси био спреман на овакав корак. Претила је опасност да нови играчи не буду регистровани (Мемфис Депај, Феран Торес, Адама Траоре, Ерик Гарсија и Серхио Агуеро), само што навијаче није толико занимало шта ће бити са њима, већ са Аргентинцем.

У дану када је требало да потпише нови, петогодишњи уговор, на друштвеним мрежама је објављена његова опроштајна порука. Детаљи из првих редова овог текста догодили су се неколико дана касније, Лео је отишао пут Париза, иза себе оставивши руине као у филму "Second Origin".

Циљ пред нову сезону био је јасан – потребно је појачати екипу како би поново била конкурентна прво у Шпанији, а онда и на европској сцени.

Нови-стари председник Ђоан Лапорта имао је зацртани план, баш као током првог мандата од 2003. до 2010, у жељи да Каталонце врати где им је место.

Пред нову сезону сео је за сто са зеленом чојом, попут највећих коцкара показао крупијеу да подели карте и одмах, хазардерски, кренуо на све или ништа.

"Ракутен" је постао нови генерални спонзор и добио могућност да понесе име највећег стадиона у Европи. Продајом 25% телевизијских права америчкој инвестиционој компанији "Sixt Street" у клуб је упумпано више од 450 милиона евра, што је Лапорти омогућило да одмах почне са чекирањем имена са Ћавијеве листе жеља, на којој се налазило осам фудбалера.

Франк Кесие из Милана, односно Андреас Кристенсен из Челсија доведени су као слободни играчи – било је то само загревање. Из Лидса је стигао Бразилац Рафиња (погодак који се одмах исплатио), после њега и Роберт Левандовски, један од најбољих нападача свих времена.

Трансфер који, по мишљењу потписника овог текста касни једно две или три године, значи да ће тим поново имати суперстара око којег ће градити нападачку игру. Одбрану је појачао Жил Кунде из Севиље и, колико год да је потрошено, Лапорта је наставио са игром.

Барселона је у овом тренутку потрошила 153 милиона европских новчаница и то само на фиксна обештећења.

Нису урачунати бонуси који тек треба да стигну на наплату, као ни накнаде менаџерима – спекулише се да све то укупно износи више од 50.000.000 (само заступнику пољског нападача Пинију Захавију иде 20).

Највећи дужник парадоксално је први на листи трошаџија испред Бајерна (137,5), Арсенала (132,06) и Манчестер ситија (108,75) и, ако то није доказ да је филозофија клуба да се ослања на клинце из Ла Масије стављена на стенд-бај, јесте продужење уговора са Усманом Дембелеом.

Поприлично несхваћени Француз, а посебно његов агент Муса Сисоко, уцењивали су клуб месецима, више пута је та веза пуцала и чинило се да је некадашњи играч Рена и Борусије на излазним вратима. Волшебно, као што то повремено чини на терену (док се не повреди или не направи неку глупост, наравно), Дембеле се вратио у свлачионицу и остаће у истој до 2024.

У међувремену, Лапорта и даље броји карте и из "коцкарнице" каткад изађе не би ли ставио параф на неки од нових уговора и осмехнуо се критичарима.

Онда се врати за сто, сличан онима у Вегасу где су Каталонци провели део летње турнеје, и наставља да тражи начин да испуни своју мисију. Повремено их пецне изјавама да му је жеља да у што краћем року врати Месија на "Камп Ноу", довољно да буду опијени када им сервира неку конкретнију информацију.

Многи јесу забринути, али сви његови потези не морају да буду негативно схваћени, иако доносе велику дозу ризика. То јесте један од начина да се клуб брзо врати у сам европски врх, а и вероватно нема много људи који су више заслужили од Ћавија да им председник испуњава све жеље.

Свакако највећа јесте Бернардо Силва из Манчестер јунајтеда, али њено остваривање могуће је само ако Френки де Јонг оде, док на позив са почетним бројем +34 чекају Сесар Аспиликуета, Маркос Алонсо, Рубен Невес... Де Јонга чека Јунајтад у трансферу вредном више од 80 милиона, што би било довољно за ангажовање омаленог Португалца.

Велики су то кораци ка опоравку једног од највећих спортских организама на свету ако се, наравно, све уради по правилима које прописују Уефа и Фифа. Подсетимо, према финансијском фер-плеју, клубови током године имају могућност да доводе појачања у износу у којем су продали своје играче.

Барселона је засад од продаје и позајмица зарадила 26 милиона евра, пошто су је напустили Филипе Кутињо, Оскар Мингеза, Франсиско Тринкао и Клемон Ленгле.

Оно што је на другој страни тог жетона из "Белађа" јесте ситуација у којој би клуб могао да се нађе ако овај паклени план не донесе резултате. Прво оне спортске, а онда и материјалне. Барселона би у том случају могла да зглајзне толико да је већ сада свака помисао на то екстремно болна.

Маштање о повратку Месија се наставља, Ћави то не крије, а вероватно и Аргентинац има жељу да поново крочи на свету траву омиљеног му стадиона.

Навијачи потписују сваки сценарио у којем би за неких десетак месеци име њиховог клуба стајало на неком од великих трофеја, док за то време Лапорта рачуна колико чега има на папирној и пластичној гомили.

Баш на пролеће, када се буду водиле одлучујуће битке за титуле, он ће са томпусом и вискијем у руци чекати да види да ли је, као у оној нашој старој, пуковник или покојник.

Боље би му било да не буде ово друго.

Никола Ђукић (NikolaDjukic43)