Реалов необјашњиви подвиг, Ситијева трагедија и Гвардиолина клетва

Оног тренутка када је Родриго постигао први гол у 90. минуту, којим је Реал у укупном резултату смањио на 5:4, готово да су сви знали шта се спрема.

Превише пута у последње време, гледали смо Реал, који делује летаргично, незаинтересовано и безопасно, неких 85 до 90 минута, а онда се деси бљесак у којем постигну један или више голова и изађу као победници. 

Манчестер сити је читаву прву, а потом и 89. минута друге утакмице полуфинала Лиге шампиона, био бољи од Реал Мадрида.

Ипак, резултат и чињенично стање говоре другачије: Да ли је Сити био боља екипа - јесте, да ли Реал иде у финале - иде.

Сити помогао чуду

Изабраници Пепа Гвардиоле имали су контролу меча и резултата против Реала.

Ипак, многи сматрају да улогу у нестварном преокрету играју и сами "грађани", који су делимично дозволили противнику да дође до поменуте ситуације.

Наиме, Сити је пре свега морао да из Енглеске понесе предност од бар два гола.

Иако су постигли четири, нису смели да приме три, или су бар морали да постигну још један, а није да није било прилика за тако нешто.

Потом, у реваншу на "Сантјаго Бернабеу", све је ишло као по плану.

Реал је био неутралисан, а било је питање времена када ће се пробити бедем противничке одбране и постићи гол.

Када је Марез закуцао лопту у мрежу гола на којем стоји Куртоа у 73. минуту, многи су са разлогом помислили да је двомеч решен.

Ипак, фудбалска и спортска правила, али и логика, често нису на снази, па тако долазимо до чуда попут оног синоћ у Мадриду.

Сити се бацио на чување лопте и трошење времена, али и упркос томе имао савршене изгледе за нови гол.

Једно од правила које Сити ипак није испоштовао, јесте оно да противника није потпуно нокаутирао, док је овај био грогиран.

Џек Грилиш је у размаку од 60 секунди имао две шансе да реши питање победника и пошаље све на спавање.

Интервенција Милитаа са гол линије, а потом Куртое који је последњим напорима тек довољно скренуо лопту ногом, да она не заврши у мрежи, били су почетак краја Манчестер ситија.

Реалов необјашњив подвиг

Величина клуба и победнички менталитет, две су асоцијације које се везују за Реал свих ових година.

Управо је то нешто што је недостајало Манчестер ситију, не само синоћ у Мадриду.

Постаје полако истрошено и бесмислено повезивати срећу са успесима Реала протеклих година, јер ово што се дешава "Лос Бланкосима", превазилази појам среће и пречесто се понавља да би се кривила "фортуна", ово је нешто изнад, нешто још јаче.

Колико пута је само Реал знао да буде лошија екипа на терену и када је противник Осасуна, Кадиз, Леванте, Елче, или у Купу Краља против неког друголигаша, али би по правилу сваки пут успевао у самом финишу да избори бод или направи преокрет.

Реал Мадрид је екипа која до 90. минута у реваншу полуфинала Лиге шампиона против Ситија није имала шут у оквир гола ривала.

Били су надиграни, надмудрени, били су без идеје, без шанси, али опет зачуђујуће мирни.

Само њима знано, из прва два шута у оквир, у 90. и 91. минуту, дошла до два за сада најбитнија гола у сезони, којима су изборили продужетак. 

Јунак је био Родриго, милион пута отписивани таленат, који је под Анћелотијевом палицом поново продисао.  

Ако су након гола Мареза, шансе Ситија за пролаз биле 99 одсто, тако су након другог гола Родрига, шансе Реала за победу и пласман у финале биле сличне.

У продужецима, Бензема је са беле тачке само испунио очекивања и Реалово пророчанство и тако оверио карте за финале у Паризу. 

Гвардиолина клетва 

Потпуно очекивано, Пеп Гвардиола је након синоћњег меча деловао одсутно, утучено и разочарано.

Утисак је да су његови неуспеси са Манчестер ситијем у Лиги шампиона, у великој мери утицали на његово наслеђе, као и статус међу најбољим тренерима у историји фудбала.

Пеп Гвардиола је у Сити дошао са једним циљем, а то је да "грађанима" донесе успех и први трофеј у Лиги шампиона. 

Премијер лигу је освојио и Манћини, те су амбиције клуба порасле, а самим тим Пепу дате одрешене руке и врећа са новцем. 

Готово нестварно делује на које начине је Сити из године у годину био елиминисан, а Гвардиола разочаран и уништен.

Све је почело 2016. године, када је сео на клупу "грађана" и већ у првој сезони доживео шок.

Фудбалски свет присуствовао је рађању нове фудбалске звезде, која ће касније од Месија и Роналда преузети епитет најбољег фудбалера на свету .

Килијан Мбапе и суперталентована екипа Монака су тада приредили голеаду, огромно изненађење и захваљујући правилу гола у гостима, елиминисала Сити.

Годину дана касније, отишло се корак даље, али је Ливерпул био у том тренутку превелики залогај, те их је рутински избацио са укупних 5:1 прошли у полуфинале. 

Потом, следи невероватни двомеч са Тотенхемом, 4:3 у првој утакмици, а онда ВАР скандали и чудо Љорентеа, које окончава нове наде Ситија у Лиги шампиона.

Онда на сцену ступају пандемија коронавируса и скандалозни промашај Рахима Стерлинга, али ни све то нису смели бити изговори за елиминацију од Лиона у једној утакмици у Португалији.

Ипак, делује да ће и поред свега наведеног, Гвардиолу највише болети прошлогодишње финале са Челсијем и овогодишње полуфинале са Реалом.

Наиме, утисак је да су управо ти сусрети, у великој мери променили Пепов статус међу најбољим тренерима света.

Гвардиола вероватно има најбрилијантнији фудбалски ум на свету. 

Начин на које његове екипе играју, системи и постулати који се морају поштовати, сваки центиметар травнатог терена који се мора покрити, само су неки од детаља његове величине.

Потом начин на који су његове екипе доминирале у домаћим првенствима и европским фудбалом - Нестварна Барселона, сезоне са шест трофеја, врх Европе и света, потом сурова доминација са Бајерном у Немачкој и такмичењима које се не зову Лига шампиона, да би последњих година у неколико наврата са Ситијем освојио 10 трофеја и у пар наврата потпуно обесмислио такмичење у Премијер лиги.

Ипак, оно што је недостајало да би се зацементирао као најбољи тренер у историји фудбала, јесте тај поменути "ушати пехар" са Манчестер ситијем, који није дошао и који је питање да ли ће икада узети.

То би ућуткало критичаре, који се сада са разлогом наслађују, донекле би оправдало или бар у други план гурнуло то што су ненормалне цифре дате за куповину играча попут Грилиша, Стоунса, Акеа, Мендија, Вокера...

У финалу против Челсија, чини се да је надмудрио сам себе, да је превише размишљао, превише компликовао, превише одступио од фудбала.

У полуфиналу против Реала, чини се да он више нема шта да понуди, да нема решење за ову енигму и да је и фудбал пошао против њега.

Након свега што се десило последњих година, а поготово након оваквог испадања од Реала, многи су почели да верују у клетву Јаје Туреа.

Након лошег третмана и растанка са афричким фудбалером, Туреов агент имао је више него занимљиву изјаву, која данас добија све више на значају.

"Окренуо је читаву Африку против себе. Сигуран сам да многи афрички шамани у будућности неће дозволити Гвардиоли да освоји Лигу шампиона. То ће бити Гвардиолина афричка клетва. Живот и време показаће да ли сам у праву или не", рекао је Туреов агент Димитриј Селук 2018. године.