Ни трећа није била срећа, Звезда има за чим да жали, али је показала где јој је место

Звезда и Милан, два некадашња шампиона Европе, приредили су нови фудбалски спектакл и сада већ традиционално изузетно занимљиву и неизвесну утакмицу.

Црвено-бели, иако без пораза, из дуела са Миланом излазе као поражени и апсолутно имају за чиме да жале.

Ипак, шампион Србије је овога пута на "Сан Сиру" доказао да се вратио на стазе старе славе, да му је место међу најбољим екипама "старог континента" и да нема намеру да из тог друштва одлази.

На велику жалост, црвено-бели ће поново морати да уче на својим кардиналним грешкама, које прескупо плаћају.

Аутогол и скриљени пенал Радована Панкова у Београду, а потом скривљени пенал, као и промашен зицер и црвени картон Марка Гобељића, коштали су Звезду историјског успеха и подвига. 

Ни у трећем састајању са Миланом, српска екипа није имала среће и концентрације, како би избацила италијанског гиганта.

Након магле 1988, нестварне приче и пута Милана до титуле у Лиги шампиона 2006, до ВАР-љивих ремија 2021. године. 

Звезда је двомечу доказала свима, па и себи и Милану, да разлика у квалитету, бар тренутно, није онолика колика се очекивала и да за изабранике Дејана Станковића не постоји противник против кога ће устукнути и повући се, нити центиметар, како он то воли да каже. 

Упркос огромним кадровским проблемима, суспензијама, повредама, спорним судијским одлукама, сопственим грешкама, Звезда је била у потпуности у егалу са седмоструким прваком Европе, са једном од најтрофејнијих клубова на свету, са другопласираном екипом италијанског првенства ове сезоне и фаворитом за освајање Лиге Европе. 

Милан је у реваншу избацио на терен најбољих 11 што може да понуди, играо против 10 Звездиних у веома комбинованом саставу и опет у доста сегмената био лошија екипа на терену.

Станковић није желео да се брани, већ да се надиграва са Миланом и у томе је успео.

Један почетник у тренерском послу, играо је нерешено у шаховској борби са искусним Пиолијем, у знатно другачијим и неравноправним условима и тако себе можда препоручио најбољим италијанским или европским клубовима.

Звезда завршава кампању у европским такмичењима ове сезоне елиминацијом од Милана без изгубљеног меча, а са само два пораза рачунајући и квалификације и групну фазу.

Ретко ко је могао то да предвиди пре неколико месеци, када је једва побеђена Тирана, или када их је елиминисала Омонија.

Ипак, екипа је расла, постајала боља, како на терену, тако у свлачионици. Победе над Слованом и Гентом показале су да је Звезда изнад тог нивоа, реми са Хофенхајмом да Звезда може и против јачих, а двомеч са Миланом да се не плаши никога и да је способна за чуда и веће ствари.

Поред моралне победе и доказивања, конкретан и огроман посао је урађен на плану клупског коефицијента, али и саме државе и лиге.

Од како је Уефа увела тренутни систем бодовања, Звезда се никада није нашла на бољој позицији (међу 50 најбољих екипа Европе).

Самим тим, Црвена звезда је себи и осталим српским екипама у великој мери олакшала пут и пласман у европска такмичења у наредним сезонама.

У последњих пет година, црвено-бели су два пута играли групну фазу Лиге шампиона и два пута прошли у нокаут фазу Лиге Европе и тако забележили скок са 209, на 50. место на Уефиној листи.

Србија ће тако у наредним годинама уместо 19, заузимати 13. позицију, а Звезда се још више попети на лествици најбољих европских клубова. 

Играма које су показали протеклих, а и ове сезоне, црвено-бели наговештавају да немају намеру да се засићују и заустављају у походу на европски врх, али и да често сами себе лимитирају.

Како је рекао и сам капитен ове генерације Милан Борјан, главе морају бити подигнуте високо, показана је величина клуба какав је Црвена звезда, а један Милан се бранио на сред "Сан Сира" и трошио време још од 22. минута

Посао није готов, Звезда је дошла међу најбоље и ту жели да остане.

Што се тиче Милана, следећи пут можда неће имати толико среће, а остаје нада да ће судија имати храбрости да дозволи извођење корнера и ново чудо Милана Павкова...