Рачунати голове, а не године или прича о најстаријем активном фудбалеру

Десетку су носили славни Пеле, Пикси, Марадона... али ни један дуже од Љубише Бабића, званог Шока, из Дубочке код Петровца на Млави. Његов фудбалски стаж дуг је невероватних 47 година.

"Некад сам био права десетка. Сад је већ другачије, али у сваком случају трчим исто. Трудим се да равноправно трчим са њима и тако...", каже Бабић.

Љубиша има 64 године. За скоро пола века одиграо је преко 800 првенствених утакмица и дао више од 500 голова, од тога половину је дао главом. И у актуелној сезони је међу најбољим стрелцима међуопштинске фудбалске лиге Млава.

"Пет голона. Кажем, нисам играо редовно, али на седам утакмица сам дао пет голова. Мислим сасвим довољно за мене."

Иало је променио више клубова, најдуже носи дрес екипе „Раде Милошевић" из свог села Дубочке где је и капитен. Више не памти колико је тренера имао у каријери. Многе је испратио у пензију, а неке и на онај свет.

"И ови сад тренери избегавају да долазе, кажу: "А, Шока је ту, богами он до сад доста тренера сахранио, па нећемо ни ми.""

"Играли смо пре пар година заједно. Ја сам имао неку повреду и нисам више активан играч, зато сам и тренер. И онда он мени каже: "Ајде, бре, Жељко потрчи мало." Ја му кажед да имам 36-37 година, а он мени каже: „ А ја имам педесет и нешто!"", испричао је анегдоту тренер Жељко Трајић.

Док његови исписници фудбал гледају са унуцима преко тв-а, Љубиша са својима игра у истом тиму. Па чак имају и уигране акције. 

"Ја сам центрирао, наравно деди, и деда главом даде гол. Ја и деда стално тренирамо ту акцију овде.", каже унук Марјан Миљковић.

„У екипи је како деда каже. Деда је комадант. Сви се ми угледамо на деду и желимо да једног дана будемо као он и да нас сви памте као што памте њега.", рекао је унук Марко Миљковић.

Љубиша редовно тренира, па му на кондицији могу позавидети и многи млађи играчи. За сада не планира да окачи копачке о клин и позива свог имењака, селектора фудбалске репрезентације Србије Љубишу Тумбаковића, од кога је млађи само четири године, да обрати пажњу на њега. Макар због искуства.

"Тумбаковић још није чуо за мене, иначе можда би ме позвао.", закључио је Љубиша у шали.

Или се можда није шалио?