Шест деценија живота чудесног Марадоне – шест ствари о “Ел Пибеу”

Један од најбољих фудбалера у историји спорта, Дијего Армандо Марадона, преминуо је непуних месец дана после 60. рођендана. Године и деценије пролазе, а легенда о "Ел Пибеу" не бледи.

Дијего Армандо Марадона 30. октобра навршио је шест деценија живота, а непуних месец дана касније дошао је крај једној истинској фудбалској легенди.

Мало ко не зна приче о омаленом Аргентинцу, уз Пелеа, најбољем фудбалеру 20. века. Његов живот и каријера обележени су великим успесима, али и стрмоглавим падовима. Каријеру су обележили голови и трофеји, његов приватни живот борба са зависношћу од наркотика.

Каријеру почео у Црвеној звезди

Велики Марадона свој фудбалски пут почео је у локалном клубу Естреља роха (Црвена звезда), који је водио његов отац. Није било потребно много времена да "Ел Пибе" покаже да је посебан, већ са десет година одлази у млађе категорије Аргентинос јуниорса, где је 1973. и 1974. године остварио 136 везаних победа.

За први тим дебитовао је са 16 година, а првим потезом на мечу провукао је лопту кроз ноге противнику. До 20. рођендана одиграо је 150 утакмица и постигао 100 голова за клуб, и постао један од најцењенијих аргентинских играча.

После позајмице клубу који је сам изабрао, Боки јуниорс, Марадона 1982. године одлази у Европу и постаје члан Барселоне, а две године касније сели се у Наполи.

"Божја рука"

После неуспешног наступа на Мундијалу 1982. године, Марадона четири године касније као предводник тима одлази у Мексико, где је исписао фудбалску историју.

У полуфиналном мечу, постигао је два поготка Енглезима. Једном је то учинио руком, после чега је Марадона рекао да је то "Божја рука", док је други погодак на многим ранг-листама проглашен за најлепши гол свих светских првенстава.

Аргентина је у финалу савладала Западну Немачку са 3:2, а "Ел Пибе" стигао до своје прве и једине титуле шампиона света.

Борба са кокаином

Колико је Марадонина каријера била испуњена сензационалним потезима, головима и трофејима, толико је приватни живот обојен скандалима и борбом против зависности од наркотика.

"Ел Пибе" је 1991. године, после утакмице са Баријем, на допинг тесту био позитиван на кокаин. Убрзо је побегао у Буенос Ајрес, где је ухапшен због повезаности са дрогом, а ускоро је почео и са рехабилитацијом.

После 15-месечне суспензије вратио се фудбалу, играјући за Севиљу и Њуелс олд бојс, чиме је заслужио позив у националну селекцију за Светско првенство 1994. године.

Ипак, на Мундијалу у Америци поново је пао на допинг тесту, овога пута на забрањени диуретик, што је практично окончало његову блиставу фудбалску каријеру.

Последњи покушаји да се врати фудбалу били су у тиму за који навија, Боки јуниорс, али је тај период његове каријере више обележила борба против зависности од кокаина и лечења по разним клиникама него сам фудбал.

Легенда Напуља

Марадона је седам сезона наступао за екипу Наполија. Донео је тиму са југа Италије две титуле шампиона (1987. и 1990. године), али и трофеј у Купу Уефа (1989. године). Иако се његов боравак у клубу неславно завршио кокаинском афером, навијачи га никада нису заборавили.

Толико је "Ел Пибе" ушао под кожу Наполитанцима, да је практично поделио град пред полуфиналну утакмицу Мундијала у Италији. Домаћин је дочекао владаћујег шампиона на "Сан Паолу" у Напуљу, а Марадона је пре дуел позвао Наполитанце да нивајају за Аргентину.

Сваки пут када се враћао у Напуљ, цео град је био на ногама. Сви су желели да буду поред свог идола, да се сликају са ходајућом легендом. Прича се да је после прве шампионске титуле Наполија неко на зиду преко пута гробља написао графит "Не знате шта сте пропустили".

Пријатељство са Кастром

Проблеми са кокаином наставили су се и по завршетку фудбалске каријере. Летујући у Уругвају 2000. године, Марадони је толико позлило да је хитно пребачен у болницу, где је у једном тренутку пао у кому.

Наредне четири године провео је лечећи се на Куби, где је био лични гост тадашњег председника Фидела Кастра.

Марадона је са Кастром делио страст према цигарама и фудбалу, али је и снажно подржао кубански социјалистички режим.

Кастро је преминуо у новембру 2016. године, и Марадона је присуствовао сахрани.