Српски фудбалери показали два лица у Истанбулу, које ће превагнути против Шкотске

Колико радује добра игра фудбалске репрезентације Србије против Турске, толико брине опуштеност и малодушност после предности од 2:0. “Орлови” су заслужили победу у Истанбулу, али ће морати да науче важну лекцију пре утакмице са Шкотском – за тријумф у спорту није довољно једноставно бити бољи од противника.

Имали су изабраници Љубише Тумбаковића готово све у Турској – контролу игре, резултат, позитивни моментум... Ипак, успели су све то да испусте у двадесетак минута индолентне игре, а на крају морају бити задовољни освојеним бодом у Истанбулу.

По ко зна који пут "орлови" су показали да имају квалитетну екипу, која може равноправно да се супротстави најјачим екипама на континенту.

Али, још једном су показали своју негативну страну, оно што многи називају "балканским менталитетом", да утакмицу сматрају завршеном много пре њеног краја.

После почетне иницијативе Турске, која је трајала неких десетак минута, "орлови" су пронашли своју игру. Дефанзивни блок функционисао је перфектно, напади и контранапади почели су да стварају прилике пред голом противника, чак је и резултат био на нашој страни после поготка Сергеја Милинковић-Савића.

Могли су изабраници Љубише Тумбаковића до полувремена да увећају предност преко Ристића, али оно што је много битније – Турци нису имали озбиљнију прилику пред голом Дмитровића.

У одсуству Душана Тадића, улогу плејмејкера преузели су Милинковић-Савић и Ђуричић и обојица су урадила сјајан посао.

Утакмица је у добром делу подсетила на дуел са Норвешком, када противнику није остављен простор за дисање, а дефанзива се врло брзо и на врло креативан начин претварала у јуришни одред ка противничком голу.

Када је Србија повела 2:0, захваљујући сналажљивости Милинковић-Савића и сугурној реализацији са беле тачке Александра Митровића, деловало је као да је све под контролом, а заправо је било сасвим супротно.

Све што су градили током 60 минута, "орлови" су успели да сруше у наредних двадесетак.

Одједном се конфузија увукла под кожу играчима на средини терена, одбрана је постала несигурна, што су Турци искористили и експресно смањили резултат.

Покушао је селектор Тумбаковић изменама да унесе нову живост у екипу, али као да је други гол Турака био потребан да се екипа пробуди из својеврсне хибернације и поново крене са атацима ка голу ривала.

У завршних 15 минута гледали смо отворену игру на обе стране. Влаховић је могао да буде херој "орлова", али је један његов ударац заустављен на гол-линији, док је други, у последњим тренуцима меча, фијукнуо поред стативе турског гола.

Иако је јасно да утакмице у Лиги нација нису приоритет, већ служе за уигравање екипе за најважније мечеве (пређашњи против Норвешке и предстојећи против Шкотске) који би могли да донесу пласман на Европско првенство, брине приступ игри у дуелима са не тако јаким селекцијама Мађарске и Турске.

До утакмице са Шкотском остало је нешто мање од месец дана (12. новембар). Шанси за уигравање екипе више неће бити, па је једино што нам је преостало је да се надамо да су селектор и играчи из последња два меча извукли неке поуке, као и да ће успети да их примене у најважнијој утакмици ове године.

Селектор је имао пет утакмица да сагледа све позитивне, а нарочито негативне аспекте екипе која може и мора да почне да остварује циљеве, за почетак пласман на Европско првенство.

Само да нам "балкански менталитет" поново не дође главе.