Нови почетак

Признајем, у марту се нисмо лепо растали од Формуле 1. Пале су и неке тешке речи – и даље верујем заслужено - али је сада, после стотинак дана који су променили наше животе, и угао гледања на све оно што се издешавало од несрећног викенда у Мелбурну до данас неминовно промењен. Зато хајде да још једном покушамо да у 2020. години дамо шансу Формули 1, не зато да би заборавили грешке које су учињене у Аустралији, већ као израз поштовања за оно што је постигнуто од тада.

Јер, Формула 1 коју ћемо овог викенда гледати не личи много на ону са којом смо се растали почетком децембра прошле године. При томе не мислим на појавни облик - црни уместо сребрних Мерцедеса, АлфаТаури уместо Торо Роса, другачији визуелни идентитет Вилијамса, повратак Окона и деби Латифија - већ на договорене суштинске промене које су опет толико корените да би детаљна прича о њима далеко превазишла оквире једног текста. Зато ћу овде набацати само оне кључне.

Велике измене у дизајну аутомобила померене су за 2022. годину а у међувремену је замрзнут развој шасије која ће у 2021. бити готово идентична овогодишњој уз компликовани систем жетона који омогућава мања унапређења. Коначно је озваничено ограничење буџета (145 милиона долара у 2021. а затим по 5 милиона мање у наредне две године) које додуше не укључује плате возача и три највише плаћена менаџера, као ни маркетиншке трошкове али предвиђа озбиљне казне за прекршиоце у распону од новчаних пенала, одузимања бодова, суспензије са одређеног броја трка па све до искључења из шампионата. Како би се подигла конкурентност, дизајниран је и софистициран систем временског ограничења коришћења ваздушних тунела у којем слабије пласирани тимови добијају више времена од екипа на врху. Још једно битно ново правило је да екипе морају да заврше овогодишњу сезону са мотором са којим је започну јер унапређења током сезоне нису дозвољена.

А ту су онда и промене изнуђене пандемијом.

Почевши од овог викенда, у наредних десет недеља чека нас 8 трка на 6 различитих европских стаза (Аустрија и Силверстон ће бити домаћини по две трке у узастопним викендима). Чејс Кери, природом посла који обавља вечити оптимиста, и даље тврди да су шансе да ове сезоне имамо између 15-18 трка реалне, што је порука за берзе и деоничаре пре него за нас, навијаче. Имајући у виду епидемиолошку ситуацију у свету, као и климатске услове који ће полако преузимати примат на северној полулопти после 6. септембра, датума последње за сада заказане трке у Монци, не видим где би Формула 1 могла да пронађе још толики број стаза. Муђело и Имола у Италији уз Портимао у Португалу можда могу да се прикључе а не би требало искључити ни могући завршетак године на Блиском истоку (Бахреин и Абу Даби). Колико остало данас не делује реално можда најбоље илуструје податак да се службене просторије аутодрома „Браћа Родригез" у Мексико ситију тренутно користе као Ковид болница. Услед логистичких проблема у организацији производње и транспорта, на ових за сада потврђених 8 трка сви тимови ће добити исту расподелу гума - 2 комплета белих, тврдих гума, 3 комплета жуте, средње мешавине и 8 комплета црвених, меких гума. На потврђеним стазама биће формирана такозвана биосфера - затворен систем са ограниченим бројем особља и новинара који се редовно тестирају, без икаквог присуства публике и уз стриктно поштовање епидемиолошких мера као што је држање дистанце и ношење маски.

Логично питање је због чега се уопште инсистира на одржавању овогодишње сезоне, када не знамо ни колико трка ћемо имати, ни на којим стазама, када нема навијача а ризик од инфекције и даље постоји. У календару који тренутно траје само десет недеља возач који би добио позитиван резултат теста би, у зависности од клиничке слике коју развије, лако могао да прескочи четвртину планираних трка, можда и више. Ако би се тако нешто, далеко било, догодило возачу (возачима?) неког од водећих тимова, како би то утицало на регуларност шампионата? А чак и да не буде таквог катастрофичног сценарија, како ћемо уопште вредновати титулу освојену у оволико скраћеној и промењеној сезони? Хамилтон би новим пехаром сустигао Шумахера, али да ли би поред његовог имена зато увек стајала невидљива звездица? Иста дилема важи и у случају прве титуле за младе лавове као што су Макс или Шарл.

Одговор је наравно, новац. Формула 1 би преживела једну годину без тркања, али многи тимови не би. Франц Тост, шеф АлфаТаурија је проценио да губитак појединачне трке екипу кошта између милион и по и два милиона евра. Хас се још двоуми око одлуке о дугорочном улагању и останку у шампионату, Вилијамс је стигао до фазе у којој разматрају продају мањинског или чак већинског удела у компанији, а чак ни некад недодирљиви Мекларен не стоји добро па су морали да узму кредит од 150 милиона фунти од Народне банке Бахреина. Ферари и даље прети одласком уколико се буџет буде даље ограничавао, а када су фабрички тимови као што су Мерцедес или Рено у питању, довољно је да се сетимо да је претходна економска криза резултирала повлачењем BMW-а, Хонде и Тојоте из Формуле 1. Не треба заборавити ни систем расподеле новца који влада у шампионату, где тимови свој део зараде од Либертија добијају у месечним ратама базираним на основу прихода из претходне сезоне, што значи да би новчани токови и у 2021. били значајно погођени.

Па пошто ћемо онда ипак да се тркамо у 2020. години, хајде да видимо и какав исход би могли да очекујемо. Зимски тестови су били сада већ јако давно да би били потпуно релевантни, а ако додамо и у међувремену најављене возачке измене, ниво неизвесности је значајно већи него што је то уобичајено за почетак сезоне.

Мерцедес је доминирао зимус у Барселони, уз малу сенку када је у питању поузданост, нешто на шта нисмо баш навикли у последњих 6 сезона. У међувремену смо обавештени да је на том фронту направљен напредак (видећемо), а први слободни тестови у Аустрији показују да су, ове сезоне Црне стреле, и даље фаворити. У Аустрији макар, главни изазивач ће бити Макс Верстапен чији RB16 је доживео највише побољшања у односу на аутомобил из Барселоне, и по питању аеродинамике и по питању Хондиног мотора. Ферари је (поново) у проблему, чак и ако не рачунамо непријатну ситуацију са Фетелом којем није ни понуђен наставак сарадње. Аутомобил из Барселоне ћемо видети још само на две трке у Аустрији, а од Хунгароринга би требало да га замени потпуно нови модел са наводно другачијим аеродинамичним концептом. Шта можемо очекивати од Мађарске па надаље је сада непознаница али у Аустрији неће бити необичне борбе са амбициознијим тимовима из друге категорије.

У тој другој категорији се највише очекује од Форс Индије чија трансформација у Астон Мартин од 2021. године симболизује велике планове које Лоренс Строл има у наредном периоду, док је и Рено зимус направио леп искорак. Мекларен од наредне године прелази на Мерцедесов мотор али ће цену тог напретка платити смањеним нивоом развоја овогодишњег модела. АлфаТаури и Алфа Ромео ће се, згодно зар не, углавном држати заједно, мало изнад зачеља које ће чинити Хас и Вилијамс.

За следећи викенд нам остаје још много значајних прича - о Мерцедесовом ДАС систему, Саинцу у Ферарију и Рикарду у Мекларену, о Фетеловим опцијама и евентуалном Алонсовом повратку, али и о Хамилтону и Кимију чији уговори истичу ове сезоне. Али пре тога, хајде прво да видимо како изгледа нова Формула 1 и да ли може да нам окупира пажњу и у оваквом, необичном издању.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво