Досадни шпански "маторци" поново покорили Европу

Репрезентације Шпаније и Хрватске су се пре финала среле у групној фази Европског првенства, када су играле нерешено, али тада је било очигледно да нису дали све од себе, не желећи да ризикују повреде. Овога пута, у финалу, и једни и други су оправдали очекивања.

Шпанци и Хрвати су се преплитали у постизању голова до средине првог полувремена, када Хрвати праве предност од три гола. Поново је хрватска гранитна "5-1" одбрана приморала противнике на бројне грешке, које су потом кажњавали у нападу. 

Са друге стране, Шпанија у том периоду није могла да се похвали дефанзивом, јер су им и освојене лопте испадале и налазиле пут до хрватских рукометаша.

Деловало је као да су Шпанци на коленима и да нису свесни да играју финале, а не утакмицу групне фазе. Ђорди Рибера је затражио тајм-аут како би освестио своје играче. То је и учинио. 

Кључна промена је била постављање Гонзала Переса де Варгаса на гол Шпаније, који је везао шест одбрана и није дозволио противнику да постигне погодак чак 11 минута. У нападу су то искористили Хорхе Македа и Жоан Кањељас и направили преокрет.

Наставили су агресивно и у другом полувремену, када су поново везали четири поготка без одговора Хрвата.

Испоставило се касније да је тај сегмент игре био од огромног значаја и за коначну победу Шпанаца, јер више од половине полувремена нису постигли погодак. Имали су прегршт изгубљених лопти и практично омогућили Хрватској да се резултатски врати у меч.

Ипак, када се у страну склоне све грешке Шпанаца, одлучујућу грешку је направио члан хрватског националног тима Игор Карачић.

При минусу од једног гола на минут до краја, Хрватска је имала напад за изједначење. Карачић је са места плејмејкера повео акцију, али је том приликом направио кораке. Последњи гол постигао је Алекс Дујшебаев и ставио тачку на финале и питање победника.

Клише је рећи да се историја понавља, али овога пута је заиста тако. Шведска је 2000. године покорила Европу у Хрватској, а исту ствар на истом месту учинила је и Шпанија 18 година касније. Две године након злата у Хрватској, Шведска је организовала Европски шампионат и поновила успех. Шпанија је такође у Стокхолму, такође две године касније, одбранила титулу шампиона.

Шпанија је и најстарија екипа на првенству, што додатно увеличава њихов успех.

Рукомет је један од најгрубљих спортова на свету, па зглобови брзо и лако страдају. Ови момци, који играју већ годинама, а неки од њих су и на заласку каријера, попут капитена Раула Ентрериоса, бацали су се на сваку лопту као да су омладинци тек жељни успеха.

Ови момци, који иза себе већ имају завидне резултате, нису одустали када се Хрватска резултатски одмакла, већ су се фокусирали и уписали нову победу, и то најважнију.

Као када на баскет у крају дође екипа матораца коју нико не може да склони са терена. Ни они најмлађи и најбржи, ни они у тренингу, ни они који желе победу више од свих. Нико. 

То су сада Шпанци, досадни маторци који побеђују све. Дошли су да покажу целој Европи како се то ради, како се осваја Европско првенство без пораза.

Неки ће отићи у пензију, остали ће се и даље бавити рукометом, али једно је сигурно – сви чланови овог јединственог шпанског састава остаће довека уклесани у рукометној историји.