Читај ми!

Доктори препоручују како да се вратите спорту после прележаног ковида

Велики број спортиста је до сада био позитиван на коронавирус. Природно је да теже да се спорту врате што пре, али очигледно без довољно информација о прегледима које треба да ураде. Стручњаци из водећих асоцијација медицине спорта и спортских наука саставили су препоруке за клиничке прегледе које спортисти после прележаног ковида 19 морају да ураде, како би били сигурни да ова болест није оставила последице на срце и плућа.

О препорукама које наши стручњаци медицине спорта упућују врхунским спортистима, али и рекреативцима, у Јутарњем програму РТС-а говорио је доктор Ненад Дикић, председник Удружења за медицину спорта Србије.

Дикић је истакао да је много зависило од личне одговорности самих спортиста, јер од њих зависе читави тимови, као и да су постојале мере превенције како би се спречило заражавање.

"Могло је да се спречи на исти начин на који је могло да се спречи међу општом популацијом, они су једноставно поделили судбину. Можда би се спречило да су се више чували и водили рачуна. Постојали су неки модели које су спортске организације имплементирале и то је био 'балон' или 'бабл'. НБА лига је прва кренула, моје колеге су водиле неколико таквих 'балона' у оквиру Фибе, Уефе, па смо покушали са скијашима...", почео је Дикић причу у Јутарњем програму.

"Идеја је била да се уз пи-си-ар тестирања и неку врсту претходне личне изолације спортисти припреме да дођу на такмичење неинфицирани, такви остану и могу да се надмећу."

Оно што се десило кошаркашу Мајклу Оџу који је преминуо од срчаног удара на терену, велика је опомена.

"Опомиње и људи су на почетку доста благонаклоно реаговали на идеју да је то нека врста грипа после које човек може да се врати и нормално тренира. Очигледно није била адекватно објашњена. Опет су први реаговали НБА доктори – први Дифјори (Џон), који је шеф целе те екипе, рекао је да без обзира на то шта се дешава, треба урадити барем ултразвук. У принципу, промене које се јављају су такве да су невидљиве и нека статистика показује да је у 22 одсто случајева миокардитис био код спортиста који су прележали ковид, за разлику од других вирусних инфекција где то не постоји."

Српски стручњаци преузели су и прилагодили табелу Интернационалне федерације спортске медицине, на којој се види да је било потребно да одређене групе заражених спортиста, у зависности од тежине тегоба, буду различито прегледане.

"Спортско-медицински преглед подразумева одређене ствари које спортисти који су били позитивни на ковид морају да ураде, у зависности од тога колико је била интензивна и тешка њихова клиничка слика. Истовремено, морају да ураде додатне прегледе да би заиста могли да се врате на терен."

Преглед срца пре повратка на терен!

Дикић је навео да су спортисти свесни оваквих провера јер су иначе прегледани на тај начин, али је додатак био ултразвук који иначе не раде, како би се установиле било какве срчане сметње или аритмије, које би могле да доведу до изненадне срчане смрти.

"Те сметње морају да буду уочене и зато је неопходан тај стрес тест. Овај стрес тест који ми препоручујемо и који препоручују наше колеге које су написале ове препоруке, такозвана су аеробна тестирања. Свако од нас има аеробну моћ и да би спортиста могао да почне поново да тренира, он мора да врати ту аеробну моћ."

Ова болест лекаре је оријентисала ка гледању плућа и некако је срце занемарено, а бројни примери показују да су од миокардитиса страдали и млади, потпуно здрави људи, попут једног момка из Крагујевца који је преминуо за једну ноћ.

"Неопходан је преглед срца пре повратка на терен!", подвлачи доктор Дикић.

Повратак после болести мора да буде постепен и дозиран

Повратак спортиста професионалном тренингу мора да се реализује постепено и ту није одговорност само на њима, већ и на људима који их окружују – тренери, медицински радници, стручњаци који су задужени за физичку припрему...

"Интензитет о којем говоримо, дозираној физичкој активности је веома важан. Ако кренете одједанпут у рутински тренинг који сте имали пре тога, а не узмете у обзир да сте малаксали, да имате бол у мишићима и да није исто као што је било пре, долази до проблема. Тај интензитет мора да се дозира, а то се чини на основу максимума срчане фреквенције или аеробне потрошње. Узима се да на почетку човек треба да вежба неких 60 до 70 одсто, па да лагано диже, зато што је то логично."

Мишљење стручњака и досадашња пракса показали су да би симптоми требало потпуно да нестану након четири недеље, али шта се дешава ако спортиста поново осети неке од симптома?

"У принципу, да, морају да обуставе тренинге. Не могу да тренирају ако их нешто боли. Оно што ја учим студенте јесте да не можемо да идемо преко границе бола. Бол јесте опомена – малаксалост, мишићи који не функционишу итд. Код нас постоји једна идеја да, када боли, баш тада треба 'притиснути'. Мислим да је то погрешно", осврнуо се Дикић на ситуацију у вези са коронавирусом, рекавши да су због непостојања законске регулативе за овај нови проблем, састављене препоруке које су изузетно опомињуће и важне.

"Пракса је показала да су неки спортисти заиста имали промене и да су неки, колико год су се добро осећали и могли да тренирају, морали да успоре и лагано се врате на тренинг да би сачували своје здравље и да би опет могли да постигну резултат који су постигли."

Новак није имао довољно информација, спорт мора да се настави

Да ли је онда познато када ће се спорт поново вратити у нормалу?

"Сведочимо великој жељи спортиста да се врате у нормалу. Нису то само велики спортови као што је фудбал, где има много пара. Скоро смо радили тај 'бабл' у турно скијању – ти људи у које се не инвестира и који улажу свој новац, желе да се такмиче и постигну резултат. То су људи који тренирају цео живот и некако се губи из вида да не можете да им кажете: 'Е, сад престаните да тренирате зато што сад није тренутак."

Дикић истиче да су на глобалном нивоу велики напори и да се спорт полако враћа, али уз другачију и напорнију врсту организације како би се спречило ширење вируса, међусобног контакта навијача, као и самих спортиста.

"Имали смо крајем године велико такмичење у рвању у Београду, било је доста контроверзи. Имали смо један критички чланак Би-Би-Сија, али мислим да је такво такмичење вредело јер су рвачи морали да се суоче са својим супарницима и да виде где се налазе. Такво такмичење је могло да се одржи само уз велику организацију и вођење рачуна о свим мерама које иначе важе."

На мети критика током лета нашао се и најбољи спортиста Србије свих времена – Новак Ђоковић. Разлог је била организација Адрија тура и турнира у Београду, који је постао "резервоар заразе".

"Очигледно је да нисмо довољно помогли Новаку и да он није могао све сам да уради, а очигледно је и да није имао довољно информација које су биле важне. Да смо сада правили такво такмичење, сигурно би га одржали и сигурно не би била та количина инфицираних спортиста јер би, једноставно, било спречено."

И рекреативци морају да се прегледају и буду одговорни

Каква је ситуација са рекреативцима који нису под сталним надзором спортских лекара?

"Рекреативци морају да имају исти став. Примера ради, ја сам рекреативни ронилац и тренутно имам цео тим људи који се не такмичи. Они су свесни тога, прегледали су се и на овај или онај начин су пришли томе врло одговорно зато што знају да не могу да захтевају од свог организма нешто што организам не може да им пружи, а то морају да провере."

Није само професионалним спортистима тешко да се врате на жељени пут, већ и рекреативцима који желе да одрже физичку форму.

"Није једноставно, дефинитивно није лако. Они који су били заражени дефинитивно имају пад спортске способности. До те способности морају полако да дођу, али морају да буду свесни да имају пад, поштују то и онда лагано тренингом се врате. Свако од нас треба да тренира, независно од ковида, јер тренинг пре свега представља превентивне мере да не дође до инфекције."

Теретане су у једном периоду биле затворене, али Дикић истиче да су студије показале да у тим просторима не долази до повећаног инфицирања спортиста. Наравно, уз поштовање свих мера и личну одговорност корисника.

"Амерички колеџ спортске медицине је дао много анализа и показало се да теретане нису место где долази до повећаног броја инфицирања. Упркос свему, зато што је познато да су људи који раде у теретанама, након коришћења одређене справе, увек дезинфиковали те справе. То се радило и пре ковида. Једноставно, ако сам био на некој клупи и ознојио се – ја сам је пребрисао после тога. Питање је сопствене одговорности", закључио је Дикић.

среда, 24. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво