Raskoš i lepota sakralnog nasleđa Srba u Mađarskoj

"Krenuo sam od toga da to bude kompozicija više malih sličica u različitim ramovima koji bi prikazali sve te detalje, da bih došao do velikih kolaža velikih formata, koji imaju tu strukturu gde je sa jedne strane arhitektonska celina, a sa druge strane pojedinačni detalji koji su mene dojmili.

Pre svega, iznenadila me monumentalnost tih objekata, pojedini su bili čak nestvarni, poput crkve u Jegri koja je ogromna. Ja sam navikao na neke malo skromnije crkve, skromnije dekorisane, dok sam ovde naišao na crkve koje su odisale takvim bogatstvom, gde se upravo videlo to bogatstvo te zajednice koja je obitavala na ovim prostorima i koja i dalje obitava i trudi se da opstane", kaže Vladimir Marković.

Jedna od crkvi koja je predstavljena tvojim okom jeste i crkva Prenosa moštiju Svetog Oca Nikolaja u Baji, šta te je tu najviše dojmilo?

"Pre svega, kako je crkva postavljena na tom brežuljku i domibnira krajolikom, što se može videti na ovom snimku iz vazduha, gde se vidi ta njena monumentalnost, gde ona ima prostor i gde situira u varoši. Mene je dojmio stari ključ, koji je star koliko i crkva i on je i danas otključava. Jedan od malobrojnih Srba koji je tu je čuvar tog ključa...

Hteo sam da na neki način izbegnem to što bi u stvari bilo najlakše, to je da upotrebim jedan dokumentaristički pristup, da isfotografišem sve to po nekim standardima, da bude profesionalno, ali ne toliko estetski prijemčivo publici.

Na kraju sam se ipak odlučio za to, da je moja ideja da ja sa umetničke strane prikažem publici da to bude njima lepo za oko, da se u prostoru u kom budu izložene ove crkve da se osećaju lepo, da mogu da upiju svu tu raskoš i lepotu kojom odišu te crkve", kaže autor Marković.