Pavle Kovačević: Izabrao sam drugačiji život

Pandemija vas je podstakla da se zapravo, preispitate, i Vas i Vaš život i život Vaše porodice, jesam li u pravu?

"Apsolutno. Pre toga smo bili u tom zapadnom svetu i sistemu u kome je stalno - radi, radi, radi...U Parizu ljudi kažu: metro, posao, spavanje - to je svakodnevni život tamo.
Ovde sam četiri meseca...od kada sam došao, objašnjavam svima vama da Pariz, Francuska, gde sam ja otišao pre 32 godine odavno ne postoji više. Taj zapadni svet se raspada, ne mogu drugačije da kažem...merim reči, raspada se. Taj kapitalizam u koji sam otišao, a nisam ni komunista ni socijalista, je sasvim drugačiji...danas je samo grabež, samo neki ljudi se obogaćuju, a populacija masovno osiromašuje.

Pre ove krize, u Francuskoj, zvanično, po njihovim standardima je bilo 11 miliona siromašnih...Sad su javili, da za njihov standard, da bi se živelo normalno treba 2000 evra, a minimalac je 1100, to već daje neku sliku...i rekli su da 35 miliona Francuza živi ispod tog novog standarda, a to je više od 50 posto Francuza.

Ja živim u finom kraju Pariza, a doživeo sam da vidim na vestima i kada sam se prošetao, preko kolilometar reda je bio gde su stajali napolju studenti, da kažemo budućnost jedne zemlje, i čekali topli obrok koji je koštao 1 evro. Je li to svetska metropola, prelepi grad u koji sanjamo da idemo? Ja sam osetljiv na te stvari.

A moram da kažem jedan kliše koji govorimo stalno: ne rastu tamo pare na drvetu, pare se veoma teško zarade, veoma teško...ja sam radio u svom fahu, nisam brojao sate, ali nekad nedeljama nisam viđao rođenu decu, kad dođem kući oni već spavaju, a ujutru odem pre nego što se probude...ne znam, možda je tako moralo, ali za mene to nije život, tako da sam sada izabrao nešto drugo...Mogu to sebi da dozvolim, a i da ne mogu, dozvolio bih, jer to je pravi život", kaže Pavle.

Emisiju Srbija na vezi - portreti: Pavle Kovačević pogledajte ovde.