"Diana Budisavljević je spasavala srpsku decu"

Diana Obeker-Budisavljević spasila je više od 10.000 dece iz logora fašističkog ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. Svi se slažu da je ona značajan građanin tirolske prestonice. Takođe, slažu se i sa činjenicom da će njena hrabra dela biti uvažena kroz ploču na zgradi u kojoj je provela detinjstvo u ulici Marije Terezije, na „Obekser Hausu".

Još u februaru bio je formulisan jedan tekst, a koji se, međutim, činio netačnim, pre svega Srpskoj pravoslavnoj omladini Inzbruk (SPOJI) i Pokretu oslobodilaca Tirola, koji su inicirali sećanje na Dianu. Glavna kritika bila je da se razgovaralo o bivšoj Jugoslaviji i samo uopšteno o „deci". Odbor za kulturu grada Inzbruka je zatim ispravio pogrešno istorijsko formulisanje, te je u predlog uneto „u bivšoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj...".

U pogledu opšteg izraza „deca", Uši Švarcl, zamenica gradonačelnika, izjavila je da se time podrazumevaju sve žrtve, i dodala: „Ovo je samo prvi korak, prostor na ploči je ograničen i ne može sve da objasni". Sećanje nikada nije završen proces. „Naravno da ne možemo kroz samo par redova na ploči da se valjano odužimo ovoj ženi", kazala je Švarcl.

Nakon što je članak objavljen u TT-u (Tiroler Tageszeitung) i bio prenesen od strane srpskih i hrvatskih medija, Ivica Dačić, Ministar spoljnih poslova Srbije, u glavnom Dnevniku prokomentarisao je dešavanja povodom ovog slučaja. Zahtevao je da se srpska deca spomenu kao žrtve. Prema Švarcl, ovaj slučaj će mirovati preko letnje pauze kao bi se „izuzele emocije". Na jesen zatim treba postati slučaj za „šefa", gradonačelnika Georga Vilija, koji će doneti odluku kako tekst na ploči treba da glasi.

Istoričar Horst Šrajber, stručnjak za kulturu sećanja, smatra da je ova javna diskusija važna. „Ovde se dešava suočavanje i dijalog, obe strane pokušavaju svoje pozicije da opravdaju naučnim argumentima."

Intervencije države Srbije on smatra bespotrebnim i da ne doprinose rešavanju ove priče. Međutim, jedno je sigurno: „Diana Budisavljević je spasavala srpsku decu." Bilo bi važno da se žrtve imenuju svojim imenom, podvlači ovaj ugledni naučnik. Žestina ove diskusije ga ne iznenađuje: „Mnogi računi iz prošlog rata su otvoreni, i teško je aktuelnu diskusiju razdvojiti od toga" zaključuje Šrajber.

Autor teksta: Aleksandra Plank, Tiroler Tageszeitung