Vukov Beč

Istoričari za austrijski glavni grad vrlo često kažu da je – Vukov Beč. I to s razlogom, jer je reformator srpskog jezika Vuk Stefanović Karadžić (1787-1864) pola veka živeo i radio u Beču. U glavni grad je stigao iz Zemuna 1813. godine. Stvorio je Vuk S. Karadžić u Beču i nešto epohalno, srpsku ćiriličnu pismenost i srpski jezik.

Povodom 159 godina od smrti Vuka Stefanovića Karadžića, u Beču je 7. februara 2023. godine ambasador Republike Srbije u Austriji Nj.E. dr Nebojša Rodić, položio venac na spomenik reformatora srpskog jezika, u prisustvu prof. Svetlane Matić, predsednice Austrijsko-srpskog kulturnog društva „Vilhelmina Mina Karadžić".

Spomenik se nalazi u trećem bečkom okrugu, u ulici Rasumowskygasse 22, u okrugu, gde je ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić" na zgradi i istoimenoj adresi, postavilo spomen-ploču Mini Karadžić.

„Ovo je prilika da se setimo i obeležimo godišnjicu smrti pisca prvog „Srpskog rječnika", prve srpske gramatike, „Narodne serbske pesnarice", „Male prostonarodne slaveno-serbske pjesnarice", i „Pismenice serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu" i prevodioca „Novog zavjeta". Vuk Karadžić, kao što je poznato, bio je filolog, istoriograf, književnik i sakupljač srpskih narodnih umotvorina. Rođen je u Tršiću 06. novembra 1787. godine, a više od pola veka živeo je i stvarao u Beču, zasnovao svoju porodicu sa Austrijankom Anom Marijom Kraus, koja mu je podarila trinaestoro dece, od kojih su, nažalost, preživeli samo sin Dimitrije i ćerka Mina, koja je uz oca bila do kraja života. Preminuo je 7. februara 1864. u Beču. Zbog toga smo danas tu da mu odamo počast i zahvalnost za sve što je uradio na polju očuvanja srpskog jezika i ćirilice, kao najsavršenijeg pisma na svetu", zaključio je ambasador Rodić.

„Značajno je da posećujemo mesta srpske kulture i da ne zaboravimo mnogobrojne srpske tragove u Beču. Svuda i u svakoj prilici i na svakom mestu, treba da ističemo značaj i doprinos naših velikana u prošlosti, koji su gradili mostove kulture i prijateljstva između srpskog i austrijskog naroda. To je naša odgovornost i obaveza da izvučemo iz zaborava, sve ono što nas čini dostojnim evropskim narodom, koji ima bogato istorijsko, jezičko i kulturno nasleđe," naglasila je prof. Svetlana Matić, naglašavajući da je Vuk Karadžić često isticao da, ako svako uradi koliko može, neće narod propasti.

„Nematrijalno kulturno nasleđe je dobro koje nam je ostavljeno i treba da ga čuvamo za neke buduće genracije. Doprinos realizaciji tog cilja je, svakako, izrada podsetnika i vodiča za turiste i radoznale „Bečki tragovi Srba", koji će se uskoro pojaviti na srpskom i nemačkom, u izdanju „Prometeja" iz Novog Sada. Autori ovog značajnog dela su prof. Svetlana Matić i dr Marko Lopušina iz Beograda. Ovo će biti prilika i da Austrijanci upoznaju kulturu najbrojnijih stranaca, Srba u austrijskoj prestonici.

Očuvanju kulturnog nasleđa, veliki doprinos daje i dijaspora sa svojim delima, aktivnostima i zaostavšinom. Ovo je i jedna vrsta svedočenja o pet vekova dolaska i postojanja srpskog naroda na ovom prostoru. Ako budemo baštinili svoje duhovno i kulturno nasleđe, očuvaćemo i svoj nacionalni i jezički identitet, ma gde živeli", kaže se u saopštenju ASKD „Vilhelmina Mina Karadžić".