Nova knjiga eseja Čarlsa Simića "Anđeli na žici za veš"

Nova knjiga eseja Čarlsa Simića "Anđeli na žici za veš" upravo je objavljena u izdanju Arhipelaga u ediciji Znakovi u prevodu Vesne Roganović. Knjiga eseja velikog američkog pesnika srpskog porekla, dobitnika Pulicerove nagrade za književnost, predstavlja svedočanstvo jednog uzbudljivog i ispunjenog života. U ovim esejima Čarls Simić govori o detinjstvu i odrastanju, o Beogradu i Americi, o američkoj i srpskoj poeziji, o književnosti i stvarnosti, o sećanjima i životnom iskustvu.

Posle eseja u kojima se bavi „zastrašujućim rajevima" svog detinjstva, odrastanja i mladosti, kao i srpskom i američkom stranom svog života, Čarls Simić piše o Gombroviču i Mendelsonu, o Zebaldu i Redonu, o pesničkom umeću i o umeću i strasti čitanja poezije, o Elizabet Bišop i Buliju Kolinsu, o Džejmsu Tejtu i Donaldu Džastisu, o Ričardu Vulberu i nobelovki Luizi Glik. Posebno su uzbudljivi Simićevi eseji o Zbignjevu Herbertu i Ingeborg Bahman. Simić u ovoj knjizi piše i o poeziji Novice Tadića i Radmile Lazić. Dok kod Radmile Lazić izdvaja „lirsku inteligenciju", za Novicu Tadića kaže da je „jedan od najoriginalnijih i najzanimljivijih pesnika današnjice".

"Moj pradeda, kovač Filip Simić, umro je u devedeset šestoj godini, 1938, iste godine kada sam se ja rodio, u sitne noćne sate, po povratku kući iz birtije, u svom krevetu, u društvu Cigana. Mislio je da će mu oni pomoći da lakše zaspi, ali je otišao zauvek, dok su mu muzikanti svirali njegove omiljene pesme. To objašnjava zašto je moj otac tako dobro pevao ciganske pesme i zašto ja pišem poeziju: zato što, kao i moj pradeda, ne mogu noću da zaspim", piše u jednom od eseja u ovoj knjizi Čarls Simić.

Pišući o knjigama i uspomenama, o životu u Evropi ili u Americi, o poeziji i istoriji, o politici i stvarnosti, Simić je otrežnjujuće duhovit i ironičan. Svet kojim se bavi promiče kroz njegove eseje u slikama i sećanjima, a pisac se javlja kao strasni hroničar i stvarnog sveta i sveta poezije i književnosti koji se pokazuje kao istinitiji od stvarnog sveta.

"Sve na svetu, profano ili sveto, treba stalno da se preispituje u svetlu ličnog iskustva", zaključuje Čarls Simić.

Rođen u Beogradu 1938. godine, Čarls Simić je jedan od najznačajnijih savremenih svetskih pesnika i esejista. Dobio je niz velikih književnih nagrada, među kojima su i Pulicerova nagrada, Nagrada „Edgar Alan Po", Nagrada Američke akademije, Međunarodna Grifinova nagrada za poeziju, Nagrada „Valas Stivens", Nagrada Poeta Laureatus Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Medalja „Robert Frost" za životno delo u poeziji, Nagrada Vilček za umetnost i humanistiku, Nagrada „Zbignjev Herbert" i Zlatni venac Struških večeri poezije. Živi i piše u Stafordu, Nju Hempšir.