Moj jezik, moj svet – zašto učim srpski jezik

Konkurs je dodatno motivisao učenike da još angažovanije i sa više entuzijazma razmišljaju o svom maternjem jeziku i otkrivaju njegove lepote pa je komisija Ambasade imala jako težak zadatak da izabere 12 najuspešnijih. O motivaciji i svojim utiscima nakon proglašenja rezultata konkursa govore nagrađeni učenici i njihovi nastavnici.

"Iako je tema lepote maternjeg jezika i važnosti njegovog očuvanja neizostavna na svim našim časovima, konkurs nam je pružio povod da dodatno zastanamo i razmišljamo o njoj. Kao deo pripreme za pisanje radova imali smo čas govorne vežbe koji je, iako održan na daljinu, bio jako veseo i podsticajan i svi smo bili veoma srećni što su se učenice Sofija Beslać i Nina Milenković našle među nagrađenima. Posebno sam ponosna na činjenicu da, iako ni jedna ni druga učenica do sada nije imala priliku da bude na času u školi, to ih nije sprečilo da budu redovne na svim onlajn časovima, da učestvuju u vannastavnim aktivnostim pa su i ove nagrade došle kao prirodan rezultat njihovog truda i zalaganja", ističe nastavnica Bojana Rakonjac.

U kategoriji od prvog do četvrtog razreda, Sofija Beslać iz Getingena osvojila je zapaženo treće mesto. Sofija kaže da se jako obradovala kada je saznala da je nagrađena jer to uošte nije očekivala:

"Nije mi bilo teško da napišem sastav, bilo je dovoljno da mislim na Srbiju, svoju porodicu, rođake i kumove i reči su same dolazile. Želela sam svima da pokažem koliko sam ponosna što sam ja Sofija sa "J" - što nosim ime koje, sa takvim izgovorom, ne postoji u nemačkom jeziku."

U istoj kategoriji četvrto mesto pripalo je Evi Milanov, učenica 3. razreda Dopunske škole na srpskom jeziku u Luneburgu:

„Ovaj konkurs je za mene bio jako interesantan jer sam želela da objasnim mojim drugarima kao i svima koji ne žive u Srbiji, koliko je bitno učiti srpski jezik, znati i ne zaboraviti svoje poreklo. Srpska dopunska škola je meni jako važna jer tu mogu saznati sve o našoj domovini i velikanima naše zemlje. A posebno mi je važno da mogu da razumemsvoj jezik i pričam sa drugarima iz Srbije."

Nastavnica Tatjana Filipović za svoju učenicu kaže:

„Eva je na samom početku školovanja pokazala brojne talente. Crtanjem, recitovanjem, pevanjem, pisanjem iskazuje svest o svom poreklu, odanost maternjem jeziku i korenima. Evina priča je priča o njoj i njenoj porodici, ali i o svima onima koji su odlučili da život nastave daleko od Srbije. Sa mlađom sestrom Kjarom, redovno pohađa nastavu na srpskom jeziku i učestvuje u svim aktivnostima. Vedra, nasmejana i uvek dobro raspoložena, uživa u razgovoru, druženju i igri sa drugarima".

Peto mesto među najmlađim učenicima pripalo je Nini Milenković iz Majntala:

"Zahvaljujući mojoj nastavnici Bojani Rakonjac koja me je pozvala da učestvujem na konkursu osvojila sam nagradu, a mislila sam, najpre, da će mi pasti teško i da to neću umeti. Odlučila sam da sastav napišem u obliku pisma babi i dedi jer ih dugo nisam videla, tako mi je bilo najlakše da iskažem svoja osećanja. Volim što sam počela da pohađam nastavu na srpskom jeziku, učimo mnogo o našoj zemlji, a ja se osećam sigurnijom da neću zaboraviti srpski jezik. Bila sam presrećna kada mi je mama javila vest o osvojenom petom mestu."

Specijalna nagrada u ovom uzrastu pripala je jednom dečaku - Matiji Milinkoviću. Za njega učiteljica Sonja Zrnić kaže:

"Matija Milinović, đak prvak, aktivno učestvuje u svim aktivnostima u našoj školi. Samosatalno piše, maštovit je i kreativan u pisanom izražavanju. Vrlo brzo, na samom početku prvog razreda, savladao je štampana ćirilička slova. Ponosna sam na učešće svih mojih učenika na konkursu Ambasade, a posebno za osvojenu specijalnu nagradu našeg Matije Milinovića."

"Želio sam da učestvujem na konkursu jer sam htio pokazati kako i mi mali možemo biti veliki jer se naša reč može čuti daleko. Sa svojom pjesmicom želim da pokažem i drugoj djeci koja vuku korijene iz Srbije da ne odustaju od svog jezika i kulture iako su daleko", rekao nam je Matija.

Još jedan učenike nastavnice Tatjane Filipivić našao se među najboljima. U pitanju je Nikola Stević, učenik 7. razreda u Hamburgu koji je dobio specijalnu nagradu u starijem uzrastu:

„Motivacija za pisanje ovog zadatka je bila moja želja da ispričam šta volim i šta me čini srećnim. Jako mi je bitan srpski jezik i Srpska škola u koju rado idem. Drago mi je da imamo mogućnost da učimo na jezik iako smo tako daleko od domovine. Nagrada mi je važna i čini me ponosnim, jer je ono što volim nagrađeno i daje mi veliki podstrek da nastavim da učim još više".

„Nikola je za dve godine, koliko pohađa Dopunsku školu na srpskom jeziku, pokazao izuzetnu zainteresovanost za nastavne sadržaje i sve vannastavne aktivnosti. Za kratko vreme je naučio da čita i piše ćirilicu, rado učestvuje u razgovorima o prošlosti, kulturi i tradiciji. Ponosno predstavlja svoju domovinu kroz pesme i igre zavičaja i u tome istinski uživa. U školi je stekao prijatelje i raduje se svakom novom druženju", kaže Nikolina nastavnica.

"Učenica 6. razreda, Leticia Friedrih, na konkurs se prijavila jer jako voli da piše, kako na srpskom tako i na nemačkom jeziku", istakla je nastavnica Slađana Dunjić. Kako je u svom radu i opisala, ta dva jezika se kod nje "drže za ruke" jer je dete iz mešovitog braka. Kako rado provodi vreme u Srbiji kod bake i dede, smatra da je jezik jako bitan za iskazivanje emocija.

"Volela bih da naučim što više jezika, a srpski mi je maternji, kao i nemački jer sa njima odrastam. U Srbiji živi veliki deo moje porodice, koju volim i srećna sam što sa njima mogu da se šalim i pričam o svemu. Osim toga, pišem svoju knjigu i jako je lep osećaj da mogu da pišem na oba jezika. To je pravi poklon za mene", kaže Leticia Friedrih iz Bremena, dobitnica je 3. nagrade u kategoriji učenika od 5. do 8. razreda.

"Mnogo se ponosim time ko sam i odakle sam! Deo mog identiteta su jezik, pismo i istorija! Sve to mogu da naučim i utvrdim na časovima srpskog jezika! Bilo mi je važno da čitajući moj sastav ljudi shvate da je normalno znati svoj jezik i poznavati svoju zemlju ma gde god da se nalazimo na svetu! Konkursi poput ovoga nas učenike podstiču da se trudimo još više!", ovo su reči Davida Jokovića, učenika 8. razreda iz Minhena koji je osvojio peto mesto u kategoriji starijih učenika.

I o Davidu njegova nastavnica Tanja Hot ima samo reči hvale:

"David je vredan i dobar učenik! Njemu dopunski časovi mnogo znače i voli da uči ne samo srpski jezik i ćirilično pismo nego i o svojoj otadžbini, istoriji i precima!"

Svi nagrađeni učenici i njihovi nastavnici biće pozvani na svečanu dodelu nagrada koja se, kako su organizatori najavili, očekuje u drugoj polovini septembra u Ambasadi RS u Berlinu.

Iz Abasade poručuju:

"Sa velikim radošću iščekujemo početak nove školske godine i trenutak kada ćemo se svi okupiti a nagrađenim učenicima, kao i svoj deci koja su učestvovala na konkursu, odati zasluženo priznanje za njihov uspeh i veliki trud."